Олимпијске игре су још од античких времена утицале на друштвена збивања и трајно се уткале у културу европског континента. Оне су заустављале ратове и постављале спортска надметања испред оружја, науке и трговине.
Такмичари спортског духа били су и остали пример људи племенитих врлина и највећих хуманих вредности, спојивши у себи хармонију телесних и умних вештина. Уметност је такве вредности уважавала, пратила и учинила их трајним кроз бројне узорне представе античких спортиста у духу чувене латинске изреке Мens sana in corpore sano. Овогодишње одржавање Олимпијских игара у Паризу, граду уметности, подстакло нас је да у колекцијама српских музеја трагамо за уметничким делима и музејским предметима са представама спорта и спортских активности, као и да кроз одабране музејске предмете прикажемо један могући поглед на спортско-уметнички идентитет српског народа.
Свечано отварање изложбе Спорт у уметности. Уметност спортабиће приређено у четвртак, 20. јуна у 19.30 сати у Културном центру Србије у Паризу, а присутнима ће се обратити Натали Бељански, директорка Културног центра Србије, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Маја Гојковић, председница Покрајинске владе Војводине и Никола Селаковић, министар културе Републике Србије.
Изложба Спорт у уметности. Уметност спорта броји 44 уметничка дела и предмета насталих у периоду од 1858. до 2018. године. У Културном центру Србије биће представљена одабрана дела из колекције Галерије Матице српске, Музеја савремене умјетности Републике Српске, Музеја Југославије, Галерије слика „Сава Шумановићˮ у Шиду, Музеја савремене уметности у Београду, Галерије Српске академије наука и уметности и Куће Легата у Београду. Одабране радове потписују уметници Сава Шумановић, Иван Радовић, Петар Добровић, Иван Табаковић, Стева Тодоровић, Петар Омчикус, Душан Тодоровић, Бојан Бем, Урош Ђурић и Томислав Петернек, али и Хенри Мур, Енди Ворхол, Сај Твомбли, Микеланђело Пистолето, Готфрид Хелнвајн и Џејмс Розенквист. Такође, париска публика ће имати прилику да види и спортске реквизите, медаље и фотографије из колекције Музеја Југославије и уметничке фотографије из Музеја савремене уметности у Београду, који сведоче о учешћу српских и југословенских спортиста на пређашњим Олимпијским играма и о организацији највећих спортских манифестација у ондашњој држави.
На изложби ће путем нових модерних технологија бити представљена и најстарија представа спорта на чувеној слици Прво српско гимнастичко друштво из 1858. године сликара Стевана Тодоровића из колекције Народног музеја Србије.
„Нема сумње да је као феномен модерности током двадесетог века спорт фасцинирао бројне ствараоце. Спорт је истовремено успео да се издигне изнад пуке „тематске“ преокупације уметника. Спорт у уметности трасирао је пут ка уметности спорта. Или је можда било обрнуто? Управо о овој дијалектици сведочиће посетиоци изложбе у Паризу, а Културни центар Србије биће обавезна станица између два спортска догађаја. Јер, у Паризу се не може без уметности, чак и када се чини да ће јој спорт „одузети“ прво место.“ – из рецензије проф. др Дијане Метлић, историчарке уметности.
Припремом ове изложбе оформљена је „музејска репрезентацијаˮ која, кроз јединствен одабир уметничких дела и музејских предмета, на Олимпијским играма у Паризу наступа у дисциплини уметност са темом спорта у српским музејским колекцијама и указује на важност културне дипломатије.
Реализација изложбе је резултат сарадње између Галерије Матице српске, Музеја Југославије, Музеја савремене умјетности Републике Српке и Музеја савремене уметности у Београду. Изложбу Спорт у уметности. Уметност спорта прати српско-француски истоимени каталог са уводним текстом др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске и мр Неде Кнежевић, директорке Музеја Југославије, које су уједно и координаторке пројекта. Ауторске текстове потписују проф. др Симона Чупић, историчарка уметности и проф. др Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске, које су ауторке изложбе. Стручни сарадници на реализаацији изложбе су мср Никола Ивановић, кустос Галерије Матице српске и Радован Цукић, виши кустос Музеја Југославије.
Министарство културе Републике Србије омогућило је реализацију каталога и изложбе, а подршку је пружио Француски институт у Србији.