У уторак, 30. априла, у 18.00 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена мултимедијална изложба „Александар Ђорђевић - Градитељ Београда“аутора Новице Бабовића, на којој ће бити представљена архивска грађа из институција заштите културне баштине, као и породична архива архитекте Александра Ђорђевића (1890–1952), која до сада није била доступна јавности. Приликом отварања говориће академик Зоран Петровић, управник Галерије науке и технике САНУ, и  Новица Бабовић, а изложбу ће свечано отворити др Милан Просен.

Бројне фотографије, дипломе и сведочанства, дневничке белешке, скице, цртежи и слике, који ће бити изложени, прате хронологију живота и рада једног од најзначајнијих српских архитеката. На изложби ће први пут јавности бити приказани архитектонски пројекти најистакнутијих остварења Александра Ђорђевића, зграда Белог двора и зграда Београдске берзе, данас зграда Етнографског музеја. Премијерно ће бити представљено и око двадесет пројеката и цртежа градских палата, вила и стамбено-пословних зграда у Београду које је Александар Ђорђевић пројектовао у периоду од 1922. до 1939. године.

Стваралаштво Александра Ђорђевића обележило је период просперитета престоничке културе, грађанских манира и градоградње, када је већа пажња придавана стилским детаљима и занатској префињености њихове израде.

Бројне виле и градске палате подигнуте у трећој и четвртој деценији XX века данас пружају најбољу слику овог напредног  и образованог друштва које се формирало по европским узорима. Радећи за елиту предратне престонице, Ђорђевић је утицао на обликовање укуса највишег слоја престоничког становништва, на слику која је одражавала њихове захтеве и обележила епоху успона грађанске културе.

Софистицираност и уметничка еманципованост градитељског опуса Александра Ђорђевића, као и стил и префињеност његових остварења и данас плене посматраче и истраживаче српске архитектуре, враћајући овог архитекту у скуп најистакнутијих неимара српске архитектуре двадесетог века.