Изложба под називом „Мостови светлости. Избор радова из збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида” биће отворена у уторак, 09. априла 2024. године у 19.00 часова у Малом салону Народног музеја Зрењанин.
Изложба представља избор уметничких дела из фонда Музеја жртава геноцида – слике, графике, дела у комбинованој техници, цртеже, аквареле и скулптуре, а аутор је др уметности Никола Радосављевић, кустос наведеног музеја. Поставка ће у зрењанинском музеју бити доступна публици до 11. маја 2024. године, а надлежна је Ивана Арађан, виша кустоскиња – историчарка уметности. Изложбу прати илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација са кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом. Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида.
Поставку чини избор од близу стотину уметничких дела из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида, која се овом приликом по први пут од оснивања Музеја 1992. године представлјају српској јавности. Формирана кроз четири засебне целине на релацији цртеж–сликарство– графика–скулптура, ова поставка представлја разнородност формата, техника и технолошких достигнућа у савременој визуелној уметности, који своје упориште проналазе у култури сећања.
По много чему јединствена Збирка уметничких дела Музеја жртава геноцида у свом корпусу садржи нека од најзначајнијих дела српског савременог стваралаштва прикуплјана путем откупа, поклона и аквизиција вршених у периоду 2021–2023. година. Публика ће бити у прилици да види радове наших релевантних аутора који су својим радом обележили српску савремену уметност. Том приликом јавности ће бити представлјена нека од најзначајнијих остварења Пјера Крижанића, Милорада Ћирића, Пива Караматијевића, Ђорђа Андрејевића Куна, Мајде Курникове, Бранка Шотре, Фрање Мраза, Лазара Вујаклије, Божидара Продановића, Милоша Бајића, Зденке Картусове, Виде Јоцић, Миодрага Живковића, Нандора Глида, Исмета Мујезиновића, Љиљане Бурсаћ, Предрага Ђаковића, Симониде Радоњић, Милене Максимовић Ковачевић, Даниеле Фулгоси, Весне Перуновић, Габријеле Булатовић, Бојана Оташевића, Милана Јакшића, Наде Денић и многих других.
Ови радови споменици су једног времена, многих догађаја и лјудских судбина које су трагично скончале у регионалним и међународним превратима, али и подсетници на велике трагедије које су заувек обележиле наш народ. У њима се огледају велике истине о уметности колико и идеје о нади, слободи и сигурности, али пре свега борби за нашу колективну слободу.