У уторак 26. марта у 19.00 сати у Павиљону у Тврђави биће отворена изложба слика и графика новосадског уметника Милана Станојева под називом Милан Станојев: у протоку времена.

Ове године навршава се шест деценија професионалног стваралаштва аутора, једног од најзаслужнијих за мапирање Новог Сада као престижног графичког центра у Југославији, професора Академије уметности, учесника многобројних изложби у земљи и иностранству, члана УЛУС-а и Графичког колектива, добитника бројних награда и признања, међу којима се истиче Велики печат Графичког колектива, додељен у мају 1976.године за графику Крушке на столу, израђеној у техници акватинте.  

Изложба у Павиљону у Тврђави је друго представљање Милана Станојева у Нишу, након самосталне изложбе графика приређене у Салону 77 1983.године и прилика је да се шира и стручна јавност југоисточне Србије  Као аутор графике, показао је различита интересовања: у раном периоду његова пажња је усмерена на теме асоцијативно-апстрактног садржаја актуелне у графици и у савременој слици, које карактерише обојеност и постепено увођење фигуративних акцената и записа, наводи ауторка. Од краја седме деценије његове графике карактеришу различити видови фигурације, реализоване у различитим техникама, од акватинте, преко литографије која му пружа услове за увођење боје, до комбинације акватинте и резерваша која омогућава префињене тонске прелазе у оквиру црно-белог дијапазона. Тематске ситуације у којима су присутни људска фигура и продукти човековог рада и бивствовања, карактеришу распричаност, иронија, гротеска, метафоричко-симболички тон, аполонијко-дионизијски сукоб. Од поп арт „реализма“ у раним годинама стваралаштва, Милан Станојев је стигао до гротеске и друштвене критике у завршној фази бављења графиком крајем прошлог века. Током година, експериментисао је с могућностима графичке плоче, технолошке бравуре изводио на темама „малих ствари“ (воће, свакодневни употребни предмети попут завесе, корпе за веш, јастучница и сличног), приказивао поетичке вредности предела, истраживао светлост и сенку у природи и на урбаним исечцима, да би у једном тренутку природу вратио у домен асоцијативног. Упоредо се исказао и као цртач изазивајући посматрача да се запита да ли је цртеж увек претходио графици, или је поступак обрнут. 

Мада делује неспојиво, слично је и са сликарством које представља значајан сегмент, а од почетака овог века преовлађујућу технику у раду Милана Станојева, напомиње ауторка. Његове слике монументалног формата евоцирају различите етапе графичког рада, али паралелно живе потпуно нови и другачији живот, често залазећи у домен апстракције. Мада актуелан више од две деценије, овај део стваралаштва Милана Станојева још чека  на право тумачење, које ће  можда, истиче Јасна Јованов, бити иницирано управо овом изложбом у организацији Галерије савремене ликовне уметности Ниш, коју ће публика моћи да посети до 15. априла.