У оквиру званичног обележавања Дана државности – Сретење 2024. године, 15. и 16. фебруара, Музеј савремне уметности је приредио изложбу дела једне од најзначајнијих српских сликарки Надежде Петровић, пионирке модернизма и једног од главних утемељивача српског модернистичког сликарства 20. века.
Свечано отварање изложбе је данас, 14. фебруара у 10:30 часова. Изложбу ће свечано отворити потпредседница Владе и министар културе, Маја Гојковић .
Надежда Петровић (1873 – 1915) је била свестрана личност која се бавила сликарством, фотографијом, педагошким радом, ликовном критиком, женском еманципацијом, колективним деловањем, као и друштвено-политичким питањима, у периоду историјских и уметничких превирања почетком 20. века. Са временске дистанце дуже од једног века, уметност Надежде Петровић може се сагледати као пионирски подухват жене која је готово у свему чиме се бавила била предводница, а највише на уметничком пољу. Надеждин приступ сликарству је резултат школовања у Минхену и боравака у Паризу и Италији, али и констатног враћања вољеној Србији, што ће се рефлектовати кроз теме које носе преџнак националног.
Њено сликарство препознато је као модернистичко и може се поделити на неколико периода: време школовања у Минхену, србијански период у више фаза, рȃна када ствара у стилу импресионизма, и каснија када настају дела богатог колористичког експресионизма; потом одлази у Париз где наставља са усвојеним колоризмом и достиже потпуну зрелост, и на крају ратни период, у ком учествује као болничарка, слика дела инспирисана родним поднебљем, у стилу експресионистичког колоризма.
Сликала је са пођеднаким интересовањем и уметничким жаром пејзаже, портрете и фигуралне композиције. Заједнички именитељ за њено сликарство који и данас сви препознају је снага боје и геста, као лични ставови и живот, који су обојили пределе и људе српског поднебља са којег је потекла.
Изложба представља један могући поглед на значајан опус Надеждиног сликарства у којем доминирају сви жанрови, од пејзажа, портета, актова и фигуралних композиција, насталих током различитих уметничких периода њеног стваралаштва, с циљем упознавања публике са мањим сегментом њеног целокупног опуса, већином делима која чине део колекције Музеја савремене уметности у Београду, али и појединим делима из фонда Музеја града Београда, Галерије Матице српске, Нови Сад и Музеја Југославије.
Музеј савремене уметности се захваљује на позајмици дела: Музеју града Београда, Галерији матице српске, Нови Сад и Музеју Југославије; дозволи за коришћење и репродуковање документарног материјала: Милошу Коларжу и Радио телевизији Србије.