Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-октобар 2023. године у Републици Србији боравило је укупно 3.593.049 туриста, што је за 9% више у односу на првих 10 месеци 2022. године, од чега је домаћих било 1.786.064 (2% мање у односу на 2022.) или 50% од укупног броја гостију, а иностраних 1.806.985 (+ 22%), такође 50% од укупног броја гостију.
Табела 1. Број туриста по врстама туристичких места¹
|
|
Укупно |
% 2023/2022. |
Домаћи туристи |
% 2023/2022. |
Страни туристи |
% 2023/2022. |
|
Република Србија |
3.593.049 |
+9% |
1.786.064 |
- 2% |
1.806.985 |
+ 22% |
|
Бање |
605.365 |
- 3 % |
504.121 |
- 7 % |
101.244 |
+ 27 % |
|
Планински центри |
721637 |
+ 4 % |
563..127 |
- 1 % |
158.510 |
+ 31 % |
|
Остала места |
2.363.022 |
+ 14 % |
794.290 |
+ 2 % |
1.568.732 |
+ 22 % |
1) Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бању и у планински центар).
Ноћења домаћих и страних туриста по врстама туристичких места
У првих 10 месеци 2023. године остварено је укупно 10.808.562 ноћења (што је за 2% више у односу на исти период 2022. године), од чега су домаћи туристи остварили 6.077.087 ноћења (6% мање), што чини 56% од укупног броја остварених ноћења, а инострани 4.731.475 (+ 15%) или 44% од укупног броја остварених ноћења.
Табела 2. Остварена ноћења по врстама туристичких места¹
|
|
Укупно |
% 2023/2022. |
Домаћи туристи |
% 2023/2022. |
Страни туристи |
% 2023/2022. |
|
Република Србија |
10.808.562 |
+ 2 % |
6.077.087 |
- 6 % |
4.731.475 |
+ 15 % |
|
Бање |
2.541.441 |
- 7 % |
2.188.638 |
- 10 % |
352.803 |
+ 17 % |
|
Планински центри |
2.483.163 |
+ 1 % |
2.032.673 |
- 3 % |
450.490 |
+ 23 % |
|
Остала места |
6.083.685 |
+ 8 % |
2.102.744 |
- 3 % |
3.980.941 |
+ 14 % |
¹ Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бању и у планински центар).
Табела 3. Остварена ноћења домаћих туриста у изабраним туристичким местима¹
Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, домаћи туристи у периоду јануар-октобар 2023. године највише су боравили на Златибору (734.677 ноћења, што је 65% више у односу на претходну годину), затим следе Сокобања, Врњачка Бања, Копаоник, Београд итд.
|
Изабрана места |
Ноћења домаћих туриста |
% 2023/2022. |
|
Златибор |
734.677 |
+ 65 % |
|
Сокобања |
591.726 |
- 15 % |
|
Врњачка Бања |
537.385 |
- 12 % |
|
Копаоник |
398.528 |
- 3 % |
|
Београд |
391.840 |
- 5 % |
|
Тара |
221.894 |
+ 44 % |
|
Дивчибаре |
167.566 |
+ 69 % |
|
Куршумлија |
164.943 |
- 3 % |
|
Луковска бања |
140.255 |
- 6 % |
|
Бања Врдник |
136.700 |
- 5 % |
¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да подручја појединих туристичких места обухватају истовремено више места 1 дестинације (нпр. у подацима за Куршумлију обухваћена је и Луковска бања, а која постоји и засебно у табели).
Табела 4. Остварена ноћења иностраних туриста у изабраним туристичким местима¹
Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, инострани туристи у периоду јануар-октобар 2023. године највише су боравили у Београду (2.474.286 ноћења или 12% више у односу на 2022. годину), затим следе Нови Сад, Златибор, Суботица, Ниш итд.
|
Изабрана места |
Ноћења страних туриста |
% 2023/2022. |
|
Београд |
2.474.286 |
+ 12 % |
|
Нови Сад |
349.085 |
+ 9 % |
|
Златибор |
215.889 |
+ 67 % |
|
Суботица |
181.127 |
- 15 % |
|
Ниш |
150.629 |
+ 39 % |
|
Копаоник |
113.792 |
+ 14 % |
|
Врњачка бања |
82.921 |
+ 24 % |
|
Крагујевац |
76.489 |
+ 71 % |
|
Бања Ковиљача |
64.784 |
+ 20 % |
|
Фрушка гора |
55.941 |
+ 60 % |
¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да подручја појединих туристичких места обухватају истовремено више места 1 дестинације (нпр. Суботица и Палић).
Табела 5. Остварена ноћења иностраних туриста по земљама
Од иностраних земаља, највећи број ноћења у првих 10 месеци 2023. године остварили су туристи из Русије са 508.412 ноћења, што је 41% више у поређењу са истим периодом 2022. године, затим следе туристи из Турске, Босне и Херцеговине, Немачке, Румуније итд.
|
Земља |
Ноћења страних туриста |
% 2023/2022. |
|
Руска Федерација |
565.988 |
+ 26 % |
|
Турска |
438.724 |
+ 22 % |
|
Босна и Херцеговина |
297.395 |
+ 3 % |
|
Немачка |
248.882 |
+ 16 % |
|
Кина |
239.994 |
+ 64 % |
|
Румунија |
220.954 |
+ 51 % |
|
Северна Македонија |
211.171 |
+ 21 % |
|
Црна Гора |
203.400 |
+ 15 % |
|
Хрватска |
179.428 |
+ 19 % |
|
Бугарска |
146.540 |
+ 51 % |
* Извор: Републички завод за статистику Србије (Саопштење УТ10 за октобар 2023.).
Од 2022. године, подаци о туристичком промету (број долазака и ноћења туриста) и смештајним капацитетима објављују се на основу статистичке обраде података преузетих из административног извора, Централног информационог система у угоститељству и туризму (еТуриста).
Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. истовремено су и бања и планински центар).
Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.
Комплетно Саопштење РЗЗС за октобар 2023. године може се преузети овде.