Изложба Јагоде Буић Есенцијалност нити, која се отвара 23. новембра у Музеју савремене уметности, представиће део стваралаштва једне од кључних уметничких појава друге половине 20. века на југословенском простору.

Јагода Буић (1930–2022) је мултимедијална уметница, рођена у Сплиту, чије стваралаштво обухвата широк спектар ликовног израза, од позоришне и филмске сценографије и костимографије до таписерије, као најзначајнијег подручја њеног деловања. Након 2000. године, уз употребу папира, настају и специфични радови на папиру и од папира: цртежи, колажи, асемблажи. Скулптура, такође, у овом периоду постаје њено поље истраживања.

Ради се о уметници са озбиљним међународним угледом чији је стваралачки опус, посебно у области таписерија, обележио југословенску уметничку сцену, али и више од тога. Својим специфичним приступом, синтетизујући „традицију амбијента из кога потиче” и „радикализам и есенцијализам савременог сензибилитета”, Јагода Буић обележила је развој таписерије на међународном плану. У свом интензивном бављењу таписеријама, почев од 1962. године, када овај медиј постаје доминантан облик изражавања у њеном раду, што ће трајати до почетка грађанског рата у Југославији, уметница је прошла кроз више стваралачких фаза.

Специфичност њеног поступка огледа се, пре свега, у употреби материје предива, ткања, као и у композиционим целинама. И док дела настала на почетку опуса имају изразито примарни карактер, током времена, она постепено нарастају у просторне облике у потпуности способне да функционишу у простору, односно да, у садејству простора и облика, формирају увек нову композициону целину. Тиме је извршена генеза из примарних облика ткања у савремено конципиран вид ликовног изражавања, заснован на свим принципима савременог поимања уметности, како то примећује М. Гашпаровић у предговору ретроспективној изложби. Својим непосредним деловањем у пољу таписерија Јагода Буић је ослободила таписерију њене традиционалне улоге подређене или пратеће ликовне дисциплине, доделивши јој самосталност и аутентичност посебног уметничког медија. Радикално другачије схватање таписерије прихваћено је и на међународној уметничкој сцени, посебно након Бијенала у Сао Паулу 1967, где је Јагода Буић препозната као један од најзначајнијих аутора на изложби. Заједно са Магдаленом Абаканович, са којом је и излагала повремено, Јагода Буић је означена као протагониста „словенског вала” у таписерији, што је означавало специфичан словенски сензибилитет утемељен на фолклорној традицији словенских народа, везан за употребу одређених природних материјала.

На изложби у Музеју савремене уметности, поред таписерија из збирке Музеја савремене уметности, биће приказане таписерије и цртежи настали у периоду од 1962. до 1977. који су за ову прилику позајмљени из збирке Музеја примењене уметности, уметничке колекције Палате Србије, уметничке колекције фирме Интернационал ЦГ у стечају, збирке Музеја Града Београда, колекције галерије Хаос, Радионице за израду таписерија Атеље 61 из Новог Сада, као и из више приватних колекција у Београду.