Изложба „Танка линија – између лека и отрова“, је реализована у сарадњи Музеја науке и технике и Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета у Београду.

Идеја аутора изложбе Ивана Станића, вишег кустоса Музеја науке и технике, Јелене Манојловић, кустоса Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета и Светлане Митровић, кустоса Етнографског музеја у Београду била је да изложбом контекстуализују део динамичне границе између лека и отрова као и да укажу на значај сазнања, преношења искустава и савремених научних достигнућа. Феномен границе између лека и отрова сагледаван је кроз призму историје науке и наслеђа: фармације, медицине, етнологије, биологије, археологије, правне регулативе, медија, као и у ширем друштвено-историјско-природњачком контексту, са територијалним фокусом на подручје Србије.

На изложби су приказани историјска перспектива и појединачни феномени танке линије која је делила живот и смрт током развоја лјудске цивилизације. Заступљени су експонати из збирки Музеја науке и технике, Музеја за историју фармације, Народног музеја Пожаревац, Природњачког музеја у Београду, Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, Хемијског факулета Универзитета у Београду, Градског музеја у Вршцу и приватних збирки. Рад на изложби захтевао је сарадњу са стручњацима из различитих области науке и културе.

Многе танке линије данас су утврђене захвалјујући сазнању кроз праксу, али првенствено захваљујући развоју науке. Аутори овом изложбом желе да подстакну на размишлјање о феномену танке линије између лека и отрова која је често склиска, некада невидлјива, али је кроз историју била врло динамична. Прича о односу човека према леку и отрову и њиховој употреби јесте прича о људској цивилизацији, о нашем односу према природи и науци и о међусобној комуникацији - узбудлјива, контроверзна и још увек са неизвесним крајем.