Према подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар-септембар 2023. године у Републици Србији боравило је укупно 3.196.845 туриста, што је за 10% више у односу на првих 9 месеци 2022. године, од чега је домаћих било 1.593.404 (1% мање у односу на 2022.) или 50% од укупног броја гостију, а иностраних 1.603.441 (+ 24%), такође 50% од укупног броја гостију.
Табела 1. Број туриста по врстама туристичких места¹
|
|
Укупно |
% 2023/2022. |
Домаћи туристи |
% 2023/2022. |
Страни туристи |
% 2023/2022. |
|
Република Србија |
3.196.845 |
+10 % |
1.593.404 |
- 1% |
1.603.441 |
+ 24% |
|
Бање |
541.812 |
0 % |
451.697 |
- 4 % |
90.115 |
+ 29 % |
|
Планински центри |
648.075 |
+ 5 % |
505079 |
- 1 % |
142996 |
+ 32 % |
|
Остала места |
2.093.815 |
+ 16 % |
704.448 |
+ 3 % |
1.389.367 |
+ 24 % |
1) Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бању и у планински центар).
Ноћења домаћих и страних туриста по врстама туристичких места
У првих 9 месеци 2023. године остварено је укупно 9.713.042 ноћења (што је за 4% више у односу на исти период 2022. године), од чега су домаћи туристи остварили 5.485.139 ноћења (4% мање), што чини 56% од укупног броја остварених ноћења, а инострани 4.227.903 (+ 17%) или 44% од укупног броја остварених ноћења.
Табела 2. Остварена ноћења по врстама туристичких места¹
|
|
Укупно |
% 2023/2022. |
Домаћи туристи |
% 2023/2022. |
Страни туристи |
% 2023/2022. |
|
Република Србија |
9.713.042 |
+ 4 % |
5.485.139 |
- 4 % |
4.227.903 |
+ 17 % |
|
Бање |
2.27.6890 |
- 3 % |
1.960.206 |
- 6 % |
316.684 |
+ 18 % |
|
Планински центри |
2.278.714 |
+ 2 % |
1.861.247 |
- 2 % |
417.467 |
+ 24 % |
|
Остала места |
5.426.885 |
+ 9 % |
1.886.031 |
- 2 % |
3.540.854 |
+ 18 % |
¹ Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места, Београд) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. поједини подаци истовремено улазе и у бању и у планински центар).
Табела 3. Остварена ноћења домаћих туриста у изабраним туристичким местима¹
Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, домаћи туристи у периоду јануар-септембар 2023. године највише су боравили на Златибору (658.333 ноћења, што је 69% више у односу на претходну годину), затим следе Сокобања, Врњачка Бања, Копаоник, Београд итд.
|
Изабрана места |
Ноћења домаћих туриста |
% 2023/2022. |
|
Златибор |
658.333 |
+ 69 % |
|
Сокобања |
537.592 |
- 10 % |
|
Врњачка Бања |
478.814 |
- 9 % |
|
Копаоник |
371.915 |
- 3 % |
|
Београд |
346.808 |
- 6 % |
|
Тара |
206.798 |
+ 47 % |
|
Дивчибаре |
150.657 |
+ 64 % |
|
Куршумлија |
144.136 |
+ 1 % |
|
Бања Врдник |
123.104 |
- 4 % |
|
Луковска бања |
122.383 |
- 6 % |
¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да подручја појединих туристичких места обухватају истовремено више места 1 дестинације (нпр. Куршумлија-Луковска бања).
Табела 4. Остварена ноћења иностраних туриста у изабраним туристичким местима¹
Од изабраних туристичких места, мерено бројем остварених ноћења, инострани туристи у периоду јануар-септембар 2023. године највише су боравили у Београду (2.189.273 ноћења или 15% више у односу на 2022. годину), затим следе Нови Сад, Златибор, Суботица, Ниш итд.
|
Изабрана места |
Ноћења страних туриста |
% 2023/2022. |
|
Београд |
2.189.273 |
+ 15 % |
|
Нови Сад |
312.195 |
+ 12 % |
|
Златибор |
197.761 |
+ 71 % |
|
Суботица |
155.768 |
- 16 % |
|
Ниш |
135.249 |
+ 41 % |
|
Копаоник |
109.903 |
+ 15 % |
|
Врњачка бања |
74.639 |
+ 26 % |
|
Крагујевац |
68.586 |
+ 74 % |
|
Бања Ковиљача |
58.006 |
+ 21 % |
|
Фрушка гора |
49.189 |
+ 54 % |
¹ Подаци не представљају збир података по местима, с обзиром да подручја појединих туристичких места обухватају истовремено више места 1 дестинације (нпр. Суботица и Палић).
Табела 5. Остварена ноћења иностраних туриста по земљама
Од иностраних земаља, највећи број ноћења у првих 9 месеци 2023. године остварили су туристи из Русије са 508.412 ноћења, што је 41% више у поређењу са истим периодом 2022. године, затим следе туристи из Турске, Босне и Херцеговине, Немачке, Румуније итд.
|
Земља |
Ноћења страних туриста |
% 2023/2022. |
|
Руска Федерација |
508.412 |
+ 41 % |
|
Турска |
382.716 |
+ 21 % |
|
Босна и Херцеговина |
263.158 |
+ 4 % |
|
Немачка |
224.388 |
+ 17 % |
|
Румунија |
206.846 |
+ 54 % |
|
Кина |
211.155 |
+ 61 % |
|
Северна Македонија |
184.959 |
+ 26 % |
|
Црна Гора |
176.906 |
+ 17 % |
|
Хрватска |
155.505 |
+ 19 % |
|
Бугарска |
131.821 |
+ 57 % |
* Извор: Републички завод за статистику Србије (Саопштење УТ10 за септембар 2023.).
Од 2022. године, подаци о туристичком промету (број долазака и ноћења туриста) и смештајним капацитетима објављују се на основу статистичке обраде података преузетих из административног извора, Централног информационог система у угоститељству и туризму (еТуриста).
Подаци за Републику Србију не представљају збир података по врстама места (бање, планински центри, остала места) с обзиром да подручја појединих туристичких места припадају истовремено различитим врстама места (нпр. истовремено су и бања и планински центар).
Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.
Комплетно Саопштење Републичког завода за статистику за септембар 2023. године може се преузети овде.