Пројекат  “Парадигма дома” поставља питање да ли се дом уопште може посматрати као ентитет, или питање пребивалишта треба да схватимо као нову парадигму, појам који се стално тррансформише, као нешто што је у есенцији процес, а не стабилна стање. Реалност тога шта чини дом и како водимо своје животе код куће мења се у доба високе мобилности и у време сталних промена локалног и глобалног контекста. Позиционирајући дом тамо где налазимо своје везе с другима и светом, предложени пројекат преиспитује појам затвореног и самодрживог пребивалишта и мења начин на који размишљамо о дому и о томе где припадамо. 

Предложени рад рефлектује комплексно стање свијета у којем живимо и фрустрајућу реалност коју смо заједно искусили на глобалном нивоу у посљедњих неколико година. Одговарајући на различите кризе које постоје у данашњем друштву, предложени рад сугерише рефлективни простор за дијалог око тема изолације, подељености, транзиционих идентитета, људских права, дома и припадности, и тиме се враћају на теме које леже у основи моје уметничке праксе: границе, расељавање и миграције.

Искуство миграције, стална прилагодљивост и промене перспективе, у основи обликују данашње савремено друштво. Појам дома, егзила, миграције и припадности су концепти и питања која су стална инспирација у мом уметничком истраживању. Предложени рад промишља како се поимање сфере дома мења у односу на спољне утицаје, рањивости и нестабилности утоћишта који је изазван глобалним променама и утицајем сфере јавног. Рад има за циљ да укаже на промену идентитета и формирање новог идентитета у моменту када кућа престаје да буде дом и живот који смо до тада познавали се мења из корена. Имигрантско искуство подразумева континуирано измештање и прилагођавање, промишљање о питањима идентитета, и континуирано преиспитивање тога ко смо и где припадамо – процес који је отворен и константан. У мом раду, физичка манифестација куће пролази кроз сталне промене, трансформишући се из стабилних структура у флексибилне. Слично као и идентитет у дијаспори, форма пребивалишта се такође стално мијења; мутира, трансформише и остаје у потпуности недефинисан.