Отварање изложне заказано је за петак 09. јун 2023. године у 18.00 часова. Вођење кроз изложбу и разговор са уметницом је у суботу, 10. јуна у 14.00 часова. Изложба траје од 09. јуна до 14. августа 2023. године. Кустос изложбе је Мирослав Карић.

На изложби Портрет планине премијерно ће бити представљена двоканална филмска инсталација Док гомила рушевина расте ка небу коју је уметница Кристина Бењоцки реализовала са холандским уметником и писцем Стејном Ферхуфом.

Последњу деценију и по српско-холандска уметница Кристина Бењоцки своју уметничку праксу идејно развија око испитивања потенцијала уметности да артикулише и поново осветли заборављене историјске наративе или створи простор за нове и другачије.

У фокусу Кристининих интересовања су неретко архиве, трагови историјских, друштвено-политичких контекста присутних у материјалној култури и у сећањима заједница са различитих географских подручја, од бивше Југославије до Западне Европе. Истражујући услове у којима се фрагменти времена сакупљају, бележе, документују, механизме којима се исти селектују и репрезентују, уметница у свом раду отвара питања о политикама сећања и заборављања, начинима конструисања прошлости и како су те конструкције имплициране у колективна искуства садашњости и пројекције будућности.
Кроз широк дијапазон визуелних израза, који укључују цртеж, скулптуру, текстил, фотографију, звук и филм, ауторка конципира амбијенталне целине и инсталације које посматрача уводе у просторе опипљивих уодношавања фактографије и рематеријализованих архивских садржаја, креирајући на тај начин свеобухватније разумевање комплексности историјских прича.

Постављена на три нивоа Галерије-легата Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, Кристинина прва самостална изложба у Београду и Србији представља њена вишегодишња истраживања геолошких и историјских слојева Канерберга, планине на граници Холандије и Белгије. Иако се обично назива планином, Канерберг је део висоравни Кастерт, некада једног од најбогатијих лежишта кречњака који је ископаван још од неолита. Управо у једном од каменолома у близини града Мастрихта, крајем 18. века, откривен је науци први познати фосил мосауруса, воденог гмизавца из последње етапе епохе креде. Са интензивирањем индустријализације почетком 20. века, експлоатација кречњака у Канербергу је престала, остављајуц́и за собом сложен лавиринт поџемних ходника. Ови ходници су редовно коришц́ени за узгој печурака и држање стоке све до Другог светског рата, када су немачке трупе почеле да претварају планину у складиште и монтажни објекат за производњу ракета В1. Неколико година након Другог светског рата, у планину се преселио Северноатлантски савез (НАТО) и пренаменио један њен део као штаб за ратне операције током Хладног рата, тако да Канерберг постаје „супертајни” део Холандије. Због велике контаминације азбестом, штаб НАТО-а је затворен 1992, исте године када је у Мастрихту ратификован Уговор о Европској унији, чијих дванаест потписа је овековечено на зидовима Канерберга.

Након опсежног истраживања поменутог локалитета, кроз историјске и личне записе, јавне и приватне архиве, Кристина Бењоцки се у серији радова бави фрагилношћу сец́ања и стварања историје. Поставком су најпре обухваћени цртежи-мапе које показују импозантан систем поџемних тунела, катастарских парцела и припадајућих објеката као и визуелна трасирања различитих историјских и геолошких извора везаних за висораван Кастерт и Канерберг. Инсталација под називом Седиментација сец́ања у синхронизованој слајд-пројекцији 400 цртежа заснованих на приватним архивама бивших запослених у НАТО-у тематизује питања сећања и заборава, истовремено пратећи како је генеалогија моћи уписивана у мрачне коридоре бившег каменолома. У завршници поставке, својеврсни филмски есеј Док гомила рушевина расте ка небу, који је Бењоцки реализовала у сарадњи са холандским уметником и писцем Стејном Ферхуфом, води посетиоце на имерзивно путовање кроз меморију Канерберга, од дубина прадавног суптропског мора, преко кречњачких слојева од којих су ницале куће, села, замкови, градови, до простора војних експеримената и геополитичке контроле – кроз седименте хладних, мрачних и тихих догађаја чији се ођеци могу осетити и данас.