Плава изложба је осмишљена као интерактивни полигон за доживљај модерне и савремене уметности кроз значења и симболику плаве боје. С намером да на примеру перцепције и доживљаја боје истакне јединственост сваког појединца, њихово право на индивидуалност, сопствену перцепцију, доживљаје, мисли, ставове, изборе, изложба поставља питања о значају боје и начинима доживљаја овог феномена. Посебна пажња је посвећена питању шта боје значе слепим и слабовидим особама.
Након успешно спроведеног пројекта У додиру са 2019. године, и овогодишња изложба реализована је у сарадњи Музеја и Факултета ликовних уметности. Интерпретације уметничких дела из збирки Музеја савремене уметности израдили су студенти Вајарског одсека уз менторство професора Мрђана Бајића и Радоша Антонијевића. Помоћ у реализацији изложбе пружио је Савез слепих Србије, посебно Борис Дончић, библиотекар и уредник у студију Библиотеке Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир”, као и стручњаци из Школе за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић”.
На Плавој изложби је дванаест дела из збирки Музеја савремене уметности и исто толико интерпретација намењених директном и активном коришћењу, како би се боље разумео свет уметности и представљена дела. Избор дела подражава симболику и вредности које се најчешће повезују са плавом бојом – како психолошка, тако и социолошка значења. Плаветнило асоцира на провидност неба, дубину воде, планинске висине, па одатле произилазе и значења која се придају плавој боји – бесконачност, дубина, узвишеност, стремљење висинама.
Уметничка дела из музејских збирки интерпретирана су кроз вишечулне и мултимедијалне радове студената са циљем да се доживљај ликовних уметности доживи читавим телом и оствари интимнији и личнији однос са уметничким наслеђем. Заступљена су дела аутора Милана Миловановића, Ивана Табаковића, Петра Добровића, Петра Омчикуса, Радомира Рељића, Зорана Петровића, Душана Оташевића, Сање Ивековић, Томислава Петернека, Уроша Ђурића и Саше Ткаченка. Уз њихова остварења стоје интерпретације студената треће године основних студија, мастер студија и докторских студија на Факултету ликовних уметности – Милице Анђелић, Ивана Бона, Богдана Ђукановића, Никите Живановић, Страхиње Зоћевића, Теодоре Јовановић, Јане Јовашевић, Ане Коцић, Павла Радовића, Вукашина Рајковића, Маје Ракочевић Цвијанов, Јоујуа Рена и Обрада Ћешића.
Изложба је опремљена тифло тракама које олакшавају кретање кроз поставку. Поред интерпретација у простору изложбе, информације о изложеним делима се могу наћи на легендама које су прилагођене слабовидима али и штампане на Брајевом писму. Додатне информације и аудио-дескрипција доступне су на аудио-носачима у простору изложбе, као и на интернету, а приступ се добија једноставним скенирањем QР кода на легенди поред дела. Ауторка текстова аудио-дескрипције изложених дела из збирки Музеја савремене уметности је Виолета Влашки, а текстове су читали Ивана Ђорђевић, Александра Хаџић и Владимир Јеленковић.