Отварањем мреже културних станица, као јединственог модела културе у овом делу Европе, Нови Сад је уочи године титуле Европске престонице културе добио нове и обновљене просторе, у циљу приближавања и укључивања Новосађана и Новосађанки у културни живот града.

Један од одличних примера јесте Културна станица Еђшег, смештена у срцу Грбавице, којој је сјај враћен пре десет година. Тим поводом, 01. децембра у 19.00 сати, биће отворена јединствена изложба „Повратак у Центар”, у сарадњи са Музејом Војводине, која ће приказати стрељачке спомен-мете прављене за некадашње победнике стрељачких такмичења. Публика ће имати прилику да урони у неки други свет, да заплови историјом те упозна одличја која су представљала победнике такмичења у жанр-сценама повезаним са стрељаштвом и ловом. Изложба ће трајати до 12. јануара и публика ће моћи да је погледа у току радног времена Еђшега, од 10 до 18 часова.

Данас се у Музеју Војводине, у оквиру збирке Историја физичке културе и спорта Војводине, чува колекција од 160 спомен-мета Новосадског грађанског стрељачког друштва, а 30 мета из ове поставке, након више од седам деценија, поново се налази на месту за које су биле направљене и у којем су излагане. Поред ових одабраних мета, које илуструју тематски и историјски распон колекције, изложена су и два плаката из 1893. која су позивала на такмичења у гађању, као и пушка за прецизно гађање из средине 19. века, највероватније коришћена за гађање на овом месту. Међу метама се као посебно значајне за ову пригоду издвајају мета из 1890. године, настала поводом прославе стогодишњице постојања Друштва и подизања нове зграде, и мета из 1896. године настала у част члана управе Друштва Јозефа Гајгера, на којој се налази приказ зграде који врло вероватно представља тадашњу нову зграду Стрељачког друштва, односно данашњу зграду Културне станице Еђшег.

Некадашњи велелепни дворац налази се на локацији која је у 19. веку Новосађанима била позната као Шиштат. Шиштат (Schießstadt, немачки — стрелиште) је био седиште Новосадског грађанског стрељачког друштва, и место где су његови чланови могли да практикују гађање у мету из пушке. Као и Еђшег данас, поред спортско-такмичарске, рекреативне улоге, Шиштат је грађанима служио и за уживање у друштвеним садржајима – концертима, баловима, образовним програмима.

Нажалост, након Другог светског рата и национализације, овај објекат је потпуно замемарен и то толико да је крајем 20. века био потпуно девастиран. До обнове је дошло 2012. године, а постанком културном станицом Еђшег је вратио репутацију популарног места за окупљење у граду те је тако од 2018. године тамо реализовано више 1700 догађаја, представило се преко 25 хиљада уметника, док је програме пратило готово 100 хиљада посетилаца.

Културне станице препознате су као иновативан и аутентичан културни модел који би могао да се примењује у другим градовима широм Србије. За врло кратко време, култура је стигла до најудаљенијих делова града, што се види управо кроз културне станице у Буковцу, Руменки, на Клиси. На тај начин, кроз децентрализацију културе, сваки суграђанин је укључен у креирање нове културне слике града што је од изузетног значаја за Европску престоницу културе. Управо су културне станице нови мостови културе који повезују и укључују грађане, уметнике, организације и установе културе стварајући, кроз нове навике, нову публику и нову слику културе града.