У четвртак 24. новембра, од 19.00 часова, Галерија РИМА отвара изложбу Ђорђа Ивачковића посвећену његовим раним париским годинама.

Поставка се главнином ослања на Ивачковићеве радове из 1963. године када је уметник у Паризу приредио своју прву самосталну изложбу, али и започео своје позиционирање на међународној уметничкој сцени. Само годину дана раније уметник се доселио у Париз, где је први пут обзнанио јавности да се бави сликарством, што је претходних година било сасвим непознато у Београду где је студирао и дипломирао архитектуру и активно се бавио џезом. Имајући у виду да се за сликарство заинтересовао под утицајем француске и америчке послератне апстракције коју је први пут видео на гостујућим изложбама у Београду педесетих година, а коју је разумео и доживео као музичар, Ивачковићева уметничка исходишта али и почетне позиције сасвим су се разликовале од оних сликара његове генерације који су стварали и излагали на београдској сцени. Стога је професионалну сликарску каријеру започео тек по пресељењу у Париз где је први пут примећен од стране француске ликовне критике, заступан од стране париских галерија, да би 1965. године излагао на Париском бијеналу младих у селекцији Француске. Тек након учешћа на овој значајној међународној смотри југословенска јавност је сазнала за Ивачковића те је у наредним деценијама он више пута самостално излагао у домовини, Музеј савремене уметности откупио је његове радове и укључио га у изложбе којима се југословенска савремена уметност представљала у свету.

Изложба у Галерији РИМА, којом се обележава десет година од уметникове смрти, подсећа на Ивачковићеве париске почетке када је захваљујући ликовном критичару Жан Жак Левеку рано препозната конститутивна веза његовог сликарства и џез музике. Угледни француски историчар уметности Жан-Лик Шалимо, који је 2015. године отворио велику Ивачковићеву ретроспективну изложбу у Галерији САНУ, у својој књизи Lecture des arts  из 1981. године, први је прецизно дефинисао аутентичност Ивачковићеве апстракције тиме што га је позиционирао „на месту укрштања два супротстављена модела апстракције у француској уметности, колоквијално названих „врућом“ и „хладном“, а која он обухвата појмовима „лирска традиција и апстрактни пејзаж“ и „геометријска традиција и аналитичка апстакција“, истиче се у каталогу изложбе чија је ауторка кустоскиња галерије Невена Мартиновић. Управо се зачеци овог аутентичног рукописа и поетике могу видети на Ивачковићевој изложби којом Галерија РИМА завршава овогодишњи изложбени програм.