Планинарски клуб „Руј 1706“ из Бабушнице и Туристичка организација општине Бабушница, организују тринаести традиционални међународни успон на планину Руј, традиционалну акцију Планинарског савеза Србије.

Слоган овогодишње манифестације је „Заједно до врха“. Традиција која је започела 2010.године, сваког трећег викенда у јуну месецу из године у годину окупља све више планинара из Србије и Бугарске на овој планинској лепотици.

Планина Руј простире се на граници Србије и Бугарске, између села Ракита у Србији и села Ездимирци у Бугарској. Највиши истоимени врх висок је 1706 метара, а истиче се и оштри Ракитски камен или Ветрен са 1456 м. Планина је углавном шумовита, док су највиши делови огољени пашњаци и одлични видиковци. У недрима Руја налазе се и најужи кањон у Србији – кањон Звоначке реке код Звоначке Бање, широк само метар и по, и у свету чувено Трнско ждрело, кањон реке Јерме у Бугарској.

Негде на почетку и завршетку предвиђене кружне стазе успона на Руј, у селу Ракита, давне 1929. године снимљен је први дугометражни играни филм у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца – „Рударева срећа“. Предстојећи успон биће и својеврсно путовање кроз историју, подсећање на дане када је овај кутак југоисточне Србије био рударски центар, а учесници ће имати прилику да се упознају и са културом, обичајима и производима здраве хране овог краја.

Стаза за планинаре из Србије почиње у селу Ракита (780 мнв), где ће се обавити свечано отварање акције. Од Раките, врши се успон на нешто оштрији врх Ракитски камен или Ветрен (1456 м), на српско-бугарској граници. Даље се ка врху Руј иде некадашњим граничним патролним путем, а на планински врх истовремено излазе планинари из Србије и Бугарске, свако са своје стране, и друже се на врху Руј.

Силазак са Руја и повратак у село Ракита одвија се преко села Вучи Дел (1200 мнв).

Укупна дужина ове стазе је 21 км, са висинском разликом од 926 м при успону и исто толико при силаску, с тим да ће бити, на захтев и по пријави учесника, формирана и група која ће се пењати само до Ракитског камена, што је половина предвиђене дужине стазе, а онда се вратити у село Ракита.

Стаза је обележена исцртаним планинарским ознакама у облику кругова и стрелица, а додатно је означена дрвеним стубовима црвено-беле боје, дрвеним путоказима и инфромационим таблама.