У центру Бајине Баште отворен је Парк ћирилице, посебан кутак који у привлачном амбијенту слави национално писмо и први парк овог типа у Србији и земљама српског говорног подручја. Поред културног значаја и представљања ћирилице и Рачанске преписивачке школе Парк ћирилице је одмах постао и туристичка атракција која свакодневно привлачи велики број посетилаца.

Парк ћирилице поред уобичајеног парковског мобилијара садржи јединствене клупе у облику отворених књига са илустрацијама познатих Срба и њиховим цитатима о језику и писму, информативне табле о историји ћирилице, о Рачанској књижевној и преписивачкој школи као и илустровану азбуку за прво упознавање деце са српским писмом. Изглед мобилијара и садржаји у Парку ћирилице којима се промовише ћирилица осмишљени су од стране иницијатора изградње парка Синише Спасојевића и архитекте Милоша Јелисавчића из Општинске управе Бајина Башта.

Парк ћирилице настао је на основу иницијативе одборника Синише Спасојевића и Ивана Марковића у Скупштини општине Бајина Башта, а његовом изградњом настављене су активности у општини Бајина Башта на промоцији и заштити националног писма које су започете усвајањем Декларације о заштити и неговању ћирилице и заснивањем манифестације Ћирилична баштина која ове године бележи већ четврто издање. Следећи циљ ка коме иде Бајина Башта је изградња Музеја ћирилице, на месту школе у Рачи, у близини средњовековног преписивачког и културног центра, манастира Раче.

У оквиру Парка ћирилице налази се игралиште прилагођено за игру најмлађих са исписаним словима азбуке на тартан подлози, постављена је расвета, посађено дрвеће, а у центру зелене површине гледајући из ваздуха у облику слова ћ расте цвеће.

Овај простор је тик уз главну бајинобаштанску улицу, а сам улазак у Парк ћирилице из ове улице обележен је јединственом књигом и тастатуром које ће сигурно постати једно од препознатљивијих места за сликање у градићу у Подрињу. Све посетиоце дочекује велика отворена „књига“ у којој је на једној страни исписан назив парка, а на другој се налазе слике најпознатијих мотива из Бајине Баште попут манастира Рача, кућице на Дрини, Бањске стене, Панчићеве оморике... Испред ове „књиге“ налази се велика ћириличка тастатура погодна и за седење, а цела композиција симболички представља чињеницу да је ћирилица наше историјско писмо и писмо којим су написане наше најзначајније књиге али и писмо наше будућности и врло лако примењиво у свету савремених комуникација.

Централна порука Парка ћирилице која је окренута ка свим посетиоцима су речи Светог Ћирила: "Услишите, Словени вси слово, јеже крјепит срдца и уми".

Инфо табле у парку су тако дизајниране да им са страна доминира слово "ћ". Најближа табла дечијем игралишту је пре свега намењена деци и кроз слике им се на њој представља азбука. Друга инфо табла представља стручни осврт на историјат ћирилице проф. др Александра Милановића, управника катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду. Трећа инфо табла урађена је у сарадњи са манастиром Рача и посетиоце упознаје са значајем Рачанске књижевне и преписивачке школе и предстваља својеврстан позив да се из Парка ћирилице упутите у средњовековну немањићку светињу која је одавде удаљена тачно 6 километара.

Посебну чар и оргиналност Парку ћирилице дају изузетна графичка решења Биљане Михајловић, графичког дизајнера и илустратора из Београда и великог заљубљеника у планину Тару и Бајину Башту. Биљана је чланица је Удружења уметника и дизајнера примењене уметности Србије (УЛУПУДС), има статус самосталног уметника, аутор је више од хиљаду дечијих илустрација које су објавили бројни домаћи и светски издавачи, а књиге са њеним илустрацијама објављене су и у Сједињеним Америчким Државама, Израелу и Јапану.

Споменици који су се пре формирања парка налазили на овом месту су сад складно укомпоновани у нову целину. Скулптура „Раст“ рад вајара Гвалтијера Моћенија - Валтера која је поклон аутора Бајиној Башти 1981. године у пуном сјају краси централни део, док су споменици из римског периода добили своје место поред шетне стазе у углу парка и по први пут инфо таблу са стручним описом урађеним од стране професора историје Марка Ковачевића.

Познати бајинобаштански уметник Стево Јосиповић поклонио је своју скулптуру сове за Парк ћирилице као симбол мудрости и чувара древних знања.

Клупе у облику књига поред тога што кроз цитате шаљу важне поруке о значају очувања сопственог језика на занимљив начин представљају и омаж српским великанима Вуку Караџићу, Исидори Секулић, Душку Радовићу и Добрици Ерићу. Спољни делови клупа, односно корице „књига“ су урађене како буквари и читанке.

Сигурни смо да ћете у будућности виђати много фотографија из Бајине Баште на клупи Исидоре Секулић уз поруку „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје. ” или  уз разбарушеног великог песника и борца за ћирилицу, Добрицу Ерића и његов стих:

„Чувај бисерну огрлицу

У којој су нам сви аманети

Вукову Азбуку и Ћирилицу

Најлепше писмо на планети. ”