Обележавајући Међународни дан музеја, Народни музеј Србије у среду, 18. маја у 18.00 часова за публику отвара нову изложбу под називом Исходиште слике: цртежи Саве Шумановића из збирке Народног музеја Србије, ауторке Драгане Љубеновић. У Збирци цртежа и графика југословенских аутора 20. века у Народном музеју чува се седамдесет осам цртежа Саве Шумановића (1896–1942), фонд који по броју радова премашује све друге музејске и приватне колекције цртежа овог значајног уметника међуратног сликарства.

Уметност Саве Шумановића увек подстиче интересовање и потребу за реинтерпретацијом његовог стваралачког поступка. При одгонетању процеса настанка слике, посебно занимљив је цртеж. Понеки од ових радова је кроки нацртан гипком, брзо изведеном линијом, док се у бројним примерима запажају разрађене, анатомски тачне скице женских фигура у различитим ставовима које се препознају уклопљене у композициона решења, понекад на вишефигуралним и монументалним остварењима у уљу. Са друге стране, групу од дeсет радова различитих тематских оквира чине цртежи који су према степену довршености изведени као слика у ʼмаломʼ.

У оквирима збирки Народног музеја, само један цртеж образује „пар“ са сликом – то је Скица женског акта у седећем положају, чији су положај и начин кадрирања фигуре у потпуности поновљени на слици Седећи женски акт из 1934. године. Сви остали Шумановићеви цртежи из Кабинета графике Народног музеја повезују се у значајном броју (50) са одговарајућим сликама из Галерије слика „Сава Шумановић“ у Шиду, као и Галерије Матице српске у Новом Саду и у приватном власништву. Будући да је примарни циљ настанка већине Шумановићевих цртежа прелиминарна студија за слику изведена различитим цртачким техникама, на поставци а нарочито у пратећој публикацији, упоредо су приказани цртежи и репродукције уљаних слика да би се јасно видела њихова међусобна повезаност.

На радовима из ове Збирке, посматраним у међусобној вези са подударним остварењима у уљу, преовладава утисак о непроменљивом приступу ликовној проблематици, доводећи нас ближе славном мајстору из Шида. Веома марљив и дисциплинован на студијама у Загребу, најбољи ђак Лотове Академије у Паризу где улази у стил посткубизма везујући се тако за доминантан израз епохе, по коначном повратку у Шид обједињује претходна искуства у стил који ће сам назвати како знам и умем – Сава Шумановић је увек на темељан и ревностан начин прилазио сликарском чину, у којем је цртеж константно исходиште и ослонац у грађењу структуре, а неретко и тонских вредности слике.