Музеј науке и технике и Музеј Југославије представљају други део заједничке изложбе „О фабрикама и радницима“, посвећену индустријализацији на територији данашње Србије од њених почетака до данас. Ова важна и сложена тема представљена је из различитих перспектива - од друштвено-политичке, културне и историјске, до техничко-технолошке. 

Први део изложбе у Музеју Југославије отворен је 01. децембра, Други део поставке, у Музеју науке и технике, публика ће моћи да види од 07. децембра 2021. године.

Изложбу је припремио кустоски тим ова два музеја: Ада Влајић и Рифат Куленовић из Музеја науке и технике и Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије. 

У фокусу кустоса Музеја науке и технике је технологија са процесима производње, а кустоси Музеја Југославије посматрали су индустрију као сложени облик удруживања људи. Стога ову изложбу чине два комплементарна дела кроз две поставке паралелно приређене у оба музеја.

„Две институције културе повезала је жеља да истражују и прикажу јавности индустријско наслеђе које је важан део актуелног научно-техничког и културног наслеђа. Овим феноменом баве се оба музеја, Музеј науке и технике, матичан за историју науке, технике и технологије и Музеј Југославије, матичан за друштвену историју и југословенско наслеђе. Поља истраживања ових установа се преклапају и међусобно обогаћују”, истичу Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије и Рифат Куленовић, музејски саветник Музеја науке и технике.

Изложба може да се прати кроз пет индустријских локалитета, који на парадигматичан начин представљају развој и функционисање индустрије на овим просторима у различитим историјским, политичким и друштвеним околностима. Биће презентована разноврсна грађа коју чине индустријски производи, бројне фотографије које сведоче о различитим аспектима фабричког живота и видео-материјал, док други предмети и документација приказују руднике у Бору и Мајданпеку, текстилну индустрију у Лесковцу, Електронску индустрију Ниш, Комбинат Серво Михаљ у Зрењанину и Војно-технички завод у Крагујевцу.

„Локалитети су циљано одабрани како би се кроз специфичности њиховог развоја приказали бројни феномени који се везују за процес индустријализације: улога капитала (приватног/трговачког, државног, страног), положај радничке класе, раднички стандард и (принудни) рад, природна условљеност индустрије и промене у природној средини које настају индустријским деловањем, као и веза индустрије и науке”, наводе кустоси и кустоскиње изложбе и додају:

„Локалитети веродостојно одсликавају друштвене промене, јер су у процесима приватизације и деиндустријализације углавном сви престали да постоје или су опстали у значајно измењеном облику. Институционална брига да се ово наслеђе сачува у највећем броју случајева је изостала и, нажалост, постоји мали број добрих примера заштите. То нас је и мотивисало да се бавимо овим наслеђем.”

Управо због комплексности теме, изложба се реализује у сарадњи две институције и на две локације. Музеј Југославије фокусира се на индустрију посматрану кроз преламање сложених, пре свега, друштвених и политичких односа, док је на изложби у Музеју науке и технике акценат стављен на технологију и процесе производње. 

Изложбу „О фабрикама и радницима“ заједнички организују Музеј Југославије и Музеј науке и технике у жељи да, на одабраним примерима индустријског наслеђа, комплексну тему индустрије сагледају из више перспектива.

У припреми изложбе такође су учествовали: Мира Луковић, Мира Ниношевић, Драган Стојменовић и Стеван Голубовић.

Ауторка поставке у оба музеја је Бреда Бизјак, док је за графичко обликовање био је задужен Саша Панчић. 

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије. За помоћ у припреми изложбе и на позајмљеној грађи аутори и ауторке захваљују: Народном музеју Лесковац, Музеју рударства и металургије Бор, Народној библиотеци Бор, Музеју Стара ливница у Крагујевцу, Војном музеју, Архиву Југославије, Народном музеју Зрењанин, Народној библиотеци Србије, Републичкој установи Филмске новости, Програмском архиву РТС, Рударско-геолошком факултету у Београду, Марији Милошевић, Алени Здравковић, Растку Стефановићу, Гордани Стојановић, Драгану  Павловићу, Браниславу Маркушу, Томиславу Ђурину и Велибору Икодиновићу.