На седници Владе Републике Србије одржаној 08. априла 2021. године, Смиљанићева улица у Београду је утврђена за просторно културно-историјску целину. 

Завод за заштиту споменика културе града Београда је урадио предлог ове одлуке.

Смиљанићева улица представља градски простор који је формиран крајем 19. и почетком  20. века. Иако се протеже од Макензијеве улице до Крунске, са културно – историјског и архитектонско – урбанистичког аспекта највреднији део Смиљнићеве улице је на потезу од Његошеве до Крунске улице, у оквиру блока између улица: Његошеве, Кнегиње Зорке, Крунске и Смиљанићеве.

Просторно културно – историјска целина „Смиљанићева улица“ иако обухвата мањи простор, због својих карактеристичних типолошких одлика и архитектонско – урбанистичке вредности, односно због чињенице да формира један складан амбијент са почетка 20. века, каквих је мало сачувано до данас, представља непроцењиво наслеђе и сведочанство у оквиру хронологије развоја престонице.

Специфичан улични потез који чине приземне куће аутентичног изгледа, грађене у истом временском периоду и истих типских одлика и стилизације, нераскидиви је део  архитектонско – урбанистичког развоја ширег подручја Источног Врачара. Визија двојице странаца о новом, урбанизованом насељу на запуштеном терену, разнолика социолошка структура становника од грађевинара, генерала/мајора учесника у Првом светском рату, доктора, судија до професора на Универзитету која разоткрива посебност улоге појединца и његовог утицаја у различитим сферама српског друштва са почетка 20. века и надаље, представљају културно – историјско наслеђе ове значајне и вредне целине.

Смиљанићева улица данас представља једниствен градски простор који поседује културно-историјске, урбанистичке, архитектонске и социолошке вредности. Основна својства овог подручја представљају очуваност грађевинског фонда и урбанистичке матрице, са карактеристичном урбанистичком концепцијом у оквиру ширења и развоја града Београда.

Очуван је низ објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима. Градитељско наслеђе припада стилским карактеристикама које се везују за академску и сецесијску концепцију. Социолошка и културно-историјска вредност просторно културно-историјске целине везана је за личности које су имали непосредан утицај на друштвени и образовни развој Београда и Србије, а који су били становници овог простора.