Изложба и промоција књиге „Београд шездесетих година ХХ века“, одржавају се од 05. до 28. априла 2021.године у Музеју града Београда и РТС Клубу, зграда Радио Београда, улаз из Светогорске.

Музеј града Београда је још 2003. године реализовао пројект Београд 60-их година двадесетог века као експеримент којим је требало проверити музеолошке потенцијале бављења сложеним и временски блиским периодом историје.

Изложба, отворена априла 2003. године, мултимедијална по свом садржају и са низом пратећих програма, изазвала је велико занимање јавности, а пратећа публикација је у пуном тиражу распродата још током трајања програма.

Интерес читалаца, као и потреба да се исправе уочени пропусти, довели су до штампања другог допуњеног издања музејске публикације. Промене се односе на савременији дизајн, промену садржаја дела фотографија са потпуним легендама и израду регистара помоћу којих је лаше пратити именски и топографски садржај књиге. Ово издање представља се јавности на промоцији у Клубу РТС 16. априла 2021.године, а пратећа поставка нас визуелно враћа у деценију која и сада буди сентимент, чак и код генерација које су рођене знатно после ње.

Изабрана тема говори о деценији (1960-1969.) у којој Београд и његови становници убрзано мењају спољашњи лик, као и однос према стварности који га окружује.

Изградња урбанистичких целина и објеката по којима се данас препознаје лик Београда (Дом омладине, зграда Политике, Музеј савремене уметности, Телевизија Београд са торњем на Авали, хотели, пословни објекти, базени и спортски терени...), мењају лик града и дефинишу га као  савремени концепт који је издржао пробу времена.

Повећање животног стандарда праћено је другачијим интересовањима и потребама грађана које је требало задовољити. Од идеала набавке првих телевизора, аутомобила, беле технике и робе широке потрошње, преко одлазака на годишње одморе, првог масовног контакта са морском обалом и отварањем граница за слободна туристичка путовања у иностранство, стигло се и до нових културних и интелектуалних вредности.

А масовно потрошачко друштво захтевало је разноврсније информисање, што је директно утицало на, до тада стерилну и монотону медијску слику: штампу, радио и нови електронски медиј – телевизију. Модни трендови, биоскопске сцене, шлагери стране и домаће продукције, зачетак озбиљног естрадног живота, специфична омладинска поп и рок субкултура,  постају свакодневни и важан део живота.

Кључни моменат прерастања провинцијског менталитета за Београд је свест о томе да развијени свет стоји на дохват руке, да је пут ка њему знатно олакшан и да је тај свет спреман, не само да нас чека, већ да и сам учини корак ка нама. Непрекидне посете светских државника, а још више гостовања уметника попут Луја Армстронга, Шарла Азнавура, Еле Фитцџералд, Жозефине Бекер или Орсона Велса и астронаута Апола 11 остављали су утисак природне повезаности којој никаква идеологија више није могла да постави међе.

Са мером или не, уз цену која понекад и није морала да се плати, тај кључни искорак шездесетих година неопозиво уводи Београд у ред савремених светских престоница. Прича о овом времену, граду и људима који тако динамично и без дилема мењају свој лик тема је изложбе коју представљамо.