Златибор је све посећенији, чак и у периоду пандемије. При томе, приметно је да је међу гостима ''златне планине'' све више младих. 

Шта је то чиме их Златибор привлачи?  Ево неких одговора:

Две младе Крагујевчанке, правнице, Душка Терзић и Милена Драгојевић, кажу да им прија боравак на овој планини: „У односу на Копаоник Златибор је зими привлачнији због већег избора ресторана и кафеа, има више садржаја за оне који не скијају. Чешће смо долазиле на ову планину у прошлој и овој години, поред осталог и због ове епидемиолошке ситуације. Раније смо више по Европи путовале, а у последње две године те стране земље смо замениле Златибором и једнако нам је лепо. Сада откривамо лепоте Србије“, говори Душка.

„На Златибору нам годи и домаћа храна. Посебно је добра комплет лепиња, истина мало је јака, али се може поднети уз шетње и друге активности. Возиле смо се гондолом наравно, то је леп доживљај. Доћи ћемо на Златибор опет, вероватно на пролеће“, рекла је Милена.

Код језера у центру Златибора уживали су млади супружници Исидора и Небојша Којић из Београда. Она фармацеут, он правник. „Волимо Златибор, овде је дивно. Често долазимо, у различитим периодима године. Некад продужени викенд, некад на седам дана. Углавном одседамо у приватном смештају“ – каже Исидора, па на питање шта их овде привлачи одговара: „Чист ваздух пре свега, дишемо пуним плућима. Међу овим боровима и пропланцима нема ковида. Код нас у Београду нема овако здравих места ни услова за здрав одмор. Небојша каже да је у његовој породици боравак на Златибору дуга традиција, још је његов деда овде редовно долазио. Сећа се Небојша некадашњег Златибора, па оцењује да овај данашњи представља напредак, све је привлачнији за младе људе којима је потребно место за здрав одмор и провод.

„Неки критикују градњу на Златибору, изграђеност центра планине. А ја се с њима не слажем. Урбани део треба да се гради и уређује, јер је то потребно једном овако развијеном туристичком центру, да има све садржаје неопходне туристи. То је нужност савременог туризма. Овде се гради, а одмах у близини су километрима дуге стазе за шетњу и ливаде, ненарушена природа, и то је прави спој“ – објашњава Небојша Којић.

Млади супружници кажу да се на овој планини увек лепо наспавају, наодмарају, дуго шетају, баш уживају. Домаћа храна им је врло привлачна:  качамак, комплет лепиња и друга народна јела им пријају, овде и тежу храну лако једу и подносе. „Возили смо се гондолом, чекали дуже у реду за вожњу, али је вредело, уживали смо. У вожњи најдужом панорамском жичаром осећали смо се као да смо у неком туристичком центру развијене Европе“ – не крије Исидора.

Две другарице и колегинице из Београда, обе васпитачице, Јелена Ђурђевић и Јелена Торбица разговарале су и посматрале санкање на стази поред језера. Јелена Ђурђевић нам је рекла да већ 15 година редовно долази на Златибор. Прија јој на Златибору чист ваздух, лепе шетње, зимски спортови, искључиво на Обудовици где су стазе мање захтевне.

„Долазим углавном зими, ређе на пролеће. Видим да се променио Златибор, доста се изградио, мислим да је изгубио некадашњу чар. Али ни сада овде није лоше за одмор, има чистог ваздуха и шеталишта за пријатан боравак.

Јелена Торбица је овде тек другу годину. Дошла је на предлог колегинице Јелене и лепо се проводи. „Задовољна сам на Златибору, нисам зажалила што овде проводим дане одмора. Има на овој планини за сваког понешто, не само за оне што скијају него и за нас који шетамо и уживамо. Привлаче ме златиборски специјалитети, лепа домаћа храна. Супер нам је овде“ – задовољна је Јелена Торбица.

Из Беле Цркве, дошао је млади брачни пар Јаникић, супружници Иван и Санела. Он је бајкер, председник мото-клуба у Белој Цркви, а она запослена у банци. Кажу да на Златибор долазе редовно, некад и мотором као бајкери, редовни су учесници мото-скупа. Кад не дођу мотором, као сада, обавезно изнајме квадове и моторне санке, да са задовољством шпартају уздуж и попреко планином. Код њих у равници сви путеви су равни и прави, а овде су им изазовне кривине и успони.

„Златибор нам је привлачан из више разлога: лепо је и здраво место, има чист ваздух и изузетну природу, добру домаћу храну и смештај, све садржаје потребне једном развијеном туристичком центру, а сачувану традицију. Златибор је на прави начин спојио урбано и етно“ – рекао нам је Иван. Кажу да им веома прија златиборска храна, посебно јагњетина из Мачката. Али и качамак, кајмак, комплет лепиња, тај ''лаган'' планински доручак који је потребан за њихове дуге вожње.

Речи младих људи који свој одмор радо проводе на Златибору говоре у прилог чињеници да је "златна планина" већ дуги низ година дестинација која пружа мноштво садржаја и могућности за активани одмор који гости дуго памте и радо се враћају.