Музеј науке и технике представља изложбу "Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године", посвећену Павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. године.

Постојало је доста нејасних представа и информација о објекту који се сматра једним од најбитнијих дела архитектуре са наших простора – павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. Захваљујући ауторима, архитекти Дарију Чупићу и историчару уметности Милану Познановићу, као и сараднику на пројекту архитекти Милану Миловановићу, велики број битних непознаница је одгонетнут, па се отуда и наметнуо назив изложбе – Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године.

На изложби ћемо бити у могућности да први пут видимо реконструкцију спољашњости и унутрашњости павиљона, велики број до сада необјављених оригиналних фотографија, тачно идентификујемо скулптуру која је стајала испред објекта и сазнамо о утицајима, недоумицама и могућностима будућих истраживања.

ДРАГИША БРАШОВАН (1887 – 1965) пионир српске модерне архитектуре, оставио је за собом богато архитектонско наслеђе. Нека од његових дела су: Генчићева кућа (данас Музеј Николе Тесле), кафана „Руски Цар“, зграда Државне штампарије (данас Зграда БИГЗ-а) и хотел „Метропол“ у Београду, зградаКоманде ваздухопловства у Земуну, зграда Бановине (данас Влада АП Војводине) и зграда Главне поште у Новом Саду, као и павиљони са Светских изложби у Барселони и Милану.