Факулет ликовних уметности у Београду у сарадњи са Центром за музеологију и херитологију и Музејем науке и технике,  представља изложбу Незаштићени сведок бр. 2: МММ, ауторки Јелене Спаић и Ане Кнежевић.

Након „Незаштићеног сведока бр. 1: Афродизијак“ оствареног у ритму Фела Кути-Фугази у Музеју афричке уметности пре годину дана, „Незаштићени сведок бр.2“ се враћа на музејску сцену инспирисан експериментом Лу Рида (Metal Machine Music).

Као што је, снимањем буке, а не „праве музикеˮ на МММ двострукој плочи (1975) Лу Рид изазвао сумњу у устаљену дефиницију музике, „Незаштићени сведок“ наставља своју мисију сумњичавог буђења музеја. (Могу ли се музеји икада пробудити?) Ту се сличност Ридове Музике металних машина и музеја не завршава. Као и музеј, и Ридов албум поседује ауру – једино под грамофонском иглом његов музички преокрет бива чувен, налик оном једино музејском, готово храмовном амбијенту у коме предмет осваја јединственост и величанственост.

И музеј и Ридова плоча губе тоталитет своје оригиналности дигиталном репродукцијом. И музеј и Ридова плоча жртве су шумова у комуникацији: појачајте ли Рида „до даскеˮ, чућете чисту, несносну буку; смањите ли јачину звука, чућете „хиљаде зрикаваца како певају оду сунцуˮ (Делибашић). Речју, да чујете Ридов наум, морате се поставити у еквилибријум, стање у коме су грамофонска игла, чуло слуха и степен јачине звука у потпуном сагласју. Није много другачије ни са музејима: појачате ли њихову тишину „до даскеˮ у ризику сте да чујете много буке ни око чега; смањите ли јачину музејске ћутње, можда ће до вас допрети бука и бес понеког кустоса. Као и у случају МММ плоче, да би музејски звук био чувен, потребно је успоставити равнотежу, поћи извежбаног очног нерва у посету, уз праве мапе имагинарних градова, спремити се на преиспитивање гравитационих таласа, на самоодрживе системе апсурда, на ход по жици постављеној између овде и сада и тамо и некада.

Управо ће нас на такву, стабилно нестабилну позицију довести радови Владимира Николића, Наташе Кокић, Стевана Којића, Горана Ристера, Дејана Анђелковића и Јелице Радовановић у Музеју науке и технике у коме почев од 12. децембра 2020. године активно експериментише „Незаштићени сведок бр. 2: МММ“.

Кустоскиње изложбе су Јелена Спаић (историчарка уметности, Факулет ликовних уметности у Београду) и Ана Кнежевић (кустоскиња Музеја афричке уметности). Стручни консултанти су Иван Станић (виши кустос Музеја науке и технике) и проф. др Милан Попадић (Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду).