Унесков Међувладин комитет за очување немaтеријалног културног наслеђа донео је 16. децембра 2020. године, на свом 15. редовном заседању, Одлуку о упису злауског лончарства на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. 

Злакуско лончарство је четврти елемент нематеријалног културног наслеђа Србије који је уписан на Репрезентативну листу, а први из домена занатских знања и вештина.

Номинацијски досије којим је злакуско лончарство предложено за упис у циклусу 2019-2020. године, припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе и Министарства културе и информисања Републике Србије. Номинацијa је припремљена у сарадњи са предлагачима елемента Музејом на отвореном „Старо село“ Сирогојно и Удружењем лончара „Злакуса“ и уз подршку локалне самоуправе, институција културе и образовних институција укључених у очување традиционалне вештине израде кермичких посуда на ручном колу („витлу“).

У Одлуци се подсећа да се израда злакуске лончарије односи на знања и вештине у вези са израдом посуда за термичку обраду хране, које се користе у домаћинствима и ресторанима широм Србије, а израђене су од глине и калцита чија су налазишта у непосредној близини села Злакуса, у западној Србији. Знања и вештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, непосредним учешћем и радом са искусним занатлијама и представљају важан израз идентитета његових носилаца.

На Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Република Србијa је уписала обичај прослављања породичне славе 2014. године, традиционалну народну игру коло, елемент из домена извођачких пракси, 2017. и певање уз гусле, део традиционалног усменог стваралаштва, 2018. године.