Ретроспективна изложба Драгана Илића прави пресек кроз његов вишедеценијски стваралачки опус приказом најзначајнијих концептуалних целина и одабраних уметничких пројеката у различитијим медијима које је реализовао у Аустралији, САД, Јапану али и у Београду – у СКЦ-у, ЦЗКД-у и другим институцијама. 

Илић је београдској публици превасходно познат по радикалним интерактивним перфомансима где је публика позвана да уметника гађа великом количином нарезаних оловака, цртежима које ради уз помоћ робота, као и уметничком простору ИТС-З1 који је основао у Ритопеку.
 
Полазиште у раду Драгана Илића је концептуална анализа де/реконструкције процеса цртања као уписивања телесних активности на папир, праћење „кинематике линије“ (Стеларк) коју уметник прецизно и промишљено производи, као и отварање простора за комуникацију различитих уметничких активности које као финални производ имају цртеж. Сучељавање примордијалне људске сваралачке делатности – цртања – са могућностима које пружају нове технологије, у средишту је Илићевих уметничких истраживања. Уметник се фокусира на експериментисање на раскршћу између уметности, науке и технологије, с посебним акцентом на примену роботике у уметничкој пракси.

Након интензивног истраживања и коришћења различитих механичких инструмената и справа специјално направљених за цртање, Илић је један од пионира који користи роботе као протетске екстензије руке и алат за цртање. Пратећи развој технологије, Илић у уметничке пројекте све више уводи најновије софистициране моделе индустријских робота као и неурокомпјутерских интерфејса. Поред машине програмиране за цртање, робот тако постаје и медиј за интеракцију и „симбиозу“ с уметником стварајући „хибридно тело“ машине и човека чији нервни систем и мождани таласи дају „софтверске команде“ роботу приликом извођења перформанса цртања. Кључни актер изложбе тако ће бити нови модел робота КУКА КР 210 с мултифункционалном перформативном наменом: од цртања, преко експерименталног плеса, производње индустријског звука – музике, све до шестоканалне пројекције видео документације Илићевих пројеката.
 
Називом изложбе (Ре)еволуција покреће се дисукусија о будућности сарадње и интеракције човека и робота, биологије и технологије, и све значајнијој улози вештачке интелигенције у различитим производним, технолошким, али и друштвеним процесима. Кључно питање које Илић акцентује у рецентим промишљањима и пројектима је да ли постоји перспектива за контролу и чак убрзање еволуцијских процеса, и за унапређење људске врсте помоћу нових научних и технолошких метода.  

Изложба се одржава у Музеју савремене уметности у Београду од 15. маја до 08. јула 2019. године. Отварање изложбе заказано је за среду, 15. мај у 19.00 часова.

 
Драган Илић (рођен у Београду 1948) школовао се на АНУ (у оквиру Аустралијског националног универзитета), Уметничкој школи у Канбери, 1974–75, као и на Милениум Филм Лаб, Дов С-С Сименс’ филмском програму у Њујорку 1986. године. Деловао је на уметничкој сцени у Аустралији и потом више деценија у Њујорку, све до повратка у Београд, где је 2007. године покренуо уметнички простор ИТС-З1 у Ритопеку. Илић је излагао и изводио перформансе у Аустралији, САД, Јапану, Јужној Кореји, Белгији, Холандији, Немачкој, Аустрији, Француској, Великој Британији, итд. Био је активан у галерији Fashion Мода у Бронксу почетком осамдесетих, која је у организацији Джени Холцер и Штефана Ајнса представљена на изложби документа 7 у Каселу 1982. године (излагали: Кики Смит, Кит Харинг, Џон Фекнер, Кени Шарф, Том Отернес, Луиз Лолер, Драган Илић и други). Последњих година Илић је наступао на престижном фестивалу Аrs Еlеcтronica у Линцу.