Нова самостална мултимедијална изложба No Longer and Not Yet, уметничког пара диСТРУКТУРА бави се променама и новонасталим лиминалним просторима у оквиру великог грађевинског подухвата у београдској Савамали. Ова гранична зона, или међупростор у коме се одиграва урбана, архитектонска али и социјална и политичка трансформација, чита се као место транзиције, чекања и дезорјентације које се временски налази између онога што је било и онога што ће бити. 

То су простори разграничења између спољашњег и унутрашњег, јавног и приватног, историје и будућности, реалног и виртуелног, на рубу трансформације, постојања и нестајања. Такви простори постају симптом друштва у транзицији и својом амбивалентношћу указују на однос између тоталитаризма и либерализма, социјализма и капитализма, тоталитарне лажи и свакодневног живота.

Уметничка група диСТРУКТУРА у својој досадашњој уметничкој пракси, разматра проширене појмове природе данас, било да се ради о природи, псеудо-природи или синтетички створеној природи, односно урбаним констелацијама. Намера је дефиниција односа у новоформираним структурама које, било реалне или симулиране, творе реалност савременог живота. У њиховим радовима мотиви природе и градова широм света постају објекат  изоловане контемплације позивајући и посматрача да се тој контемплацији придружи.

У својим истраживањима урбаног простора, диСТРУКТУРА често прати модел ситуационистичких психогеографија које се ослањају на концепт урбаног луталаштва као стратегије за истраживање градова. Оваква стратегија, која наликује игри, у себи сакупља све оно што води пешака ван предвидљивих путања и уводи га у нову спознају урбаног пејсажа, са циљем да мапира неоткривене просторе и мање пожељне а често веома личне путање. Један такав рад у форми видео рада настао је 2013. године на простору Савамале у Београду и откривао је токове струјања, путања Савамале која нису дефинисана њеном архитектуром већ емоцијама и сећањима њених становника. Управо овај рад послужио је као полазиште за нову изложбу у Салону, која тај простор посматра сада са временском дистанцом од шест година, чинећи видљивим велике архитектонске, урбанистичке али и  политичке трансформације.