У Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића, у среду 13. марта 2019. године у 19.00 часова отвара се изложба Игора Антића под називом „Позиционирање“. 

Игор Антић, уметник који од 1992. године континуирано реализује своја дела in situ, приказује на овој изложби своју Недовршену форму #6, вештачку биљку направљену на лицу места, којом води дијалог са сликама Бошка Петровића, Стевана Максимовића и Зорана Петровића. Постављајући мноштво питања о уметности, а не нудећи при том одговоре или закључке, Антић испитује простор, контекст и садржај Поклон збирке Рајка Мамузића и позиционира се према свему што га данас одређује као уметника. Пратећи део поставке је видео рад који објашњава цео поступак прављења ове изложбе.  Изложба се може погледати до 31. марта 2019. године.

Игор Антић је рођен у Новом Саду 1962. После студија на новосадској Академији уметности, похађао је Школу „Бозар“ и Институт високих студија ликовних уметности у Паризу. Године 1995, током рата у бившој Југославији, основао је „Центар сусрета Покрет“ у Новом Саду. Године 2000. добитник је стипендије Фондације „Полок-Краснер“ у Њујорку. 2004. године је заједно са Светланом Младенов био кустос 11. Бијенала „Вредности“ у Панчеву, а 2005. истоимене изложбе у Перигору, Француска. Награду за ликовну уметност „Сава Шумановић“ добио је 2018. године.

Најзначајније самосталне изложбе овог уметника су: Легенде (2018), Београд, Галерији Дома војске Србије; Угаоне гарнитуре, Београд (2017), Галерија „Луцида“; Празнине, Нови Сад (2014), Галерија Матице српске; Сава Шумановић и тајна под куполом, Нови Сад (2013), Галерија Матице српске; О чему ми то причамо?,Зрењанин (2014), Савремена галерија; Београд (2014), Културни центар; Кабинет консултација, Париз  (2008), Еврогрупа; Овде, далеко, Нови Сад (2006), Музеј савремене уметности Војводине; Промокреација, Париз (2003), Простор за савремену уметност Високих студија за бизнис; Киосккиоск, Монтреал (2002), Галерија „Кларк“; Поље, собе, Дворац Ла Напул, Француска, Уметничка фондација; Раскрсница, застој, Квебек, (1999), Бела соба; Грађевина од белешки, Марфа, Тексас (1998), Фондација „Чинети“ и друге.