Етнографски музеј у Београду, Музеј науке и технике (Београд), Фармацеутски факултет Универзитета у Београду и Народни музеј Зрењанин представљају изложбу „Уситњавање – Прича о авану“, посвећену предмету авану, једном од најстаријих човекових алатки чија је функција остала непромењена до данашњих дана.

Изложбом се истражује, валоризује и презентује до сада ретко излаган музејски предмет – аван, као специфична човекова алатка суштински непромењена од праисторије. Њега с правом можемо да сматрамо цивилизацијском инсигнијом – означитељем човековог престанка преживљавања и почетка културе исхране. Континуирана употреба у фармацији сврстала га је у алатку која је симбол фармације. Аван је прва алатка која се користила за израду лекова још у старом Египту.

У праисторији су први авани израђивани од камена. У периоду антике израђивали су се од камена и мермера, плитки и слични чинији. У средњем веку, осим камена и дрвета, почиње да се користи и бронза. Од краја 18. века почињу да се праве и од порцелана и стакла. Данас се они израђују од најразличитијих природних и вештачких материјала. Управо због тога аван је јединствено културно наслеђе многих култура света, а свакако и наше културе. У култури балканских народа уситњавање и аван имају цивилизацијски континуитет. На изложби ће, кроз причу о авану, бити презентован не само његов културни значај, већ и шири културни контекст уситњавања хране и других намирница и материја, заправо културолошки значај човекове активности уситњавања.

На изложби ће бити представљени разни примерци авана, од праисторије до данашњих дана, из збирки Етнографског музеја у Београду, Музеја науке и технике (Београд), Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја у Пожаревцу, Археолошког института САНУ, приватне збирке Стевана Вукова, фармацеута из Зрењанина, и приватних колекција. Аутори изложбе су Јелена Манојловић, Милош Матић, Светлана Митровић, Даниела Пејовић и Иван Станић.

Изложба ће трајати до 01. марта 2019. године, а надлежни кустос у Народном музеју Зрењанин је Бранка Бабић, кустос-етнолог.

Изложба је реализована уз подршку „Beiersdorf Srbija“.