Музеј Југославије ће 01. децембра 2018, на дан када се навршава 100 година од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, отворити изложбу Дан вредан века. Због радова у објекту Музеј 25. мај изложба ће се одржати у Палати Србијана Новом Београду.

Палата Србија изабрана је из више разлога, а главни је чињеница да је један од пројектаната тог велелепног објекта који представља симбол социјалистичке Југославије, Михаило Мика Јанковић, архитекта који је потписао и пројекат првог наменског музеја у Београду – Музеја 25. мај (данас у саставу комплекса Музеја Југославије). Оба објекта представљају монументалне примере модерне југословенске архитектуре. Палата Србија (некада Зграда СИВ-а, по скраћеници за Савезно извршно веће – владу социјалистичке Југославије чије је седиште била) отворена је 1961. године у време Првог самита несврстаних земаља који се ту одржао, а Музеј 25. мај 1962. поводом обележавања седамдесетог рођендана Јосипа Броза Тита.

Музеј Југославије једна је од малобројних институција у региону која се континуирано бави Југославијом и њеном историјом. Делокруг истраживања и музеализације усмерен је на широк спектар различитих феномена који обележавају југословенско наслеђе и искуство.Фонд Музеја Југославије до пре неколико година био је углавном везан само за социјалистичко наслеђе.Реализација изложби о периоду прве Југославије донела је нове аквизиције које допуњавају музејски фонд и легитимишу Музеј као релевантан центар за проучавање и презентовање целокупне историје Југославије.

Како бисмо публици приближили околности под којима је настала држава која је имала просечан животни век човека, одлучили смо се за припрему изложбе Дан вредан века. Ауторски тим изложбе чине Радован Цукић, кустос, Веселинка Кастратовић Ристић, музејска саветница, Марија Васиљевић, кустоскиња (Музеј Југославије) и др Зоран Бајин, историчар (Универзитетска библиотека Светозар Марковић). Изложба објашњава настајање Југославије као чин коме је претходило дугогодишње залагање културне и интелектуалне елите за уједињење јужних Словена, али и наглашава колико су се визије стварања југословенске државе разликовале од једне до друге интересне групе и кроз различите периоде. Поред архивских докумената, плаката и фотографија из тог периода биће изложене уметничке слике, скулптуре, лични предмети, одликовања и оружје.

Реализацију изложбе – углавном кроз позајмицу предмета и докумената – помогло је преко 20 установа из земље и региона, као и више колекционара и појединаца. Међу њима су Народни музеј Београд, Војни музеј Београд, Архив Југославије, Народна библиотека Србије, Архив Србије, Министарство спољних послова РС, Музеј града Београда, Историјски архив Београда, Музеј за уметност и занатство Загреб, Хрватски историјски музеј, Хрватски државни архив, Народни музеј Зајечар и Музеј савремене историје Љубљана.

Наратив изложбе започиње 1904. када се у Београду, уз крунисање краља Петра I Карађорђевића и прославу 100 година од Првог српског устанка, организује више културних манифестација с југословенским предзнаком. Изложба затим прати период Првог светског рата, кроз призму борбе за уједињење, фокусирајући се на ратне циљеве Владе Србије, делатност Југословенског одбора и однос великих сила према југословенском питању. Чин проглашења уједињења 1. децембра 1918. окосница је целе поставке. Међутим, изложба се не завршава тренутком проглашења Краљевине СХС, већ се посвећује и периоду државног провизоријума који траје све до доношења Видовданског устава 1921. године. Иако је та година изабрана за крај изложбе, посетиоцу се оставља могућност да сам истражи главне догађаје који су затим уследили – све до избијања Другог светског рата, симболичног краја прве Југославије.