На мајске Иде, 15.маја 1953. године, Векослав Поповић, тадашњи управник Народног музеја у Зајечару, ударцем крампом означио је почетак археолошких истраживања Гамзиграда (Феликс Ромулијане).

Тако је почела једна велика авантура одгонетања и упознавања онога што је земља, Велика Мајка, успела да сакрије од људи.

Гамзиград, на првом месту грандиозна Галеријева Феликс Ромулијана, али и све оно што је био пре и после ње, још увек стоји у истом бајковитом пределу, стрпљиво чекајући на решавање још многих својих загонетки. Многи од оних великих посвећеника у његове тајне, отишли су, нажалост, из својих и његовог живота, међу њима и професор Драгослав Срејовић.

Проф. др Милка Чанак Медић, аутор књиге Ромулијана ( Гамзиград) која је представљена на 65. година од почетка истраживања, на локалитету је радила од 1954. до 1972. године. Проучавајући остатке архитектонске масе, направила је реконструкцију, која је говорила о велелепности грађевине. Сваки љубитељ књига о античкој уметности у њој ће наћи обиље података и најновијих слика о античкој палати и њеном животу. Ова књига је круна ауторкиног рада о палати у Гамзиграду.