У фокусу истраживања је текстилна радиност и културно наслеђе области Шаркоз у Мађарској и Косово на Косову и Метохији и вез као једна од њихових особености.Кренуло се од сличности (боје, облици, распоред) косовског веза и веза из Шаркоза, и покушаја истраживања порекла тих везова не би ли се пронашле тачке подударања и могућег преузимања одређених културних елемената.Имајући у виду у међувремену настале промене, с временом је истраживање проширено и на историју тих везова.

Уочено је неколико паралела: стално обнављање косовског веза и веза из Шаркоза, њихова слична функција у обадруштва и опстанак до данас. Вредности косовског народног стваралаштва и народног стваралаштва из Шаркоза – у овом случају веза –билесу издигнуте из сопственог друштвеног система и уграђене у систем националне културе у одговарајућим идеолошким, културним, економским и друштвеним околностима. Током тог процеса вез из Шаркоза је по питању мотива, њихов распореда, боје и технике остао непромењен,док је косовски вез прошао кроз корените промене. Као саставни део градске културе оба веза су претрпела функционалне промене, што им је омогућило опстанак до данашњих дана.

У поређењу мађарске и српске народне уметности постоји значајна разлика.У Србији јеу изградњи националног идентитета важну улогу имало народно стваралаштво и вез с Косова, док је вез из Шаркоза био само један у мноштву истакнутих етничких група сa територије Мађарске. Косовски вез је и данас саставни део градске културе широм Србије, докје вез из Шаркоза углавном заступљен у оквиру локалне средине.

Даљи подстицај очувању косовског и шаркоског веза датје 2012. године кадаје под називом “Народно стваралаштво Шаркоза” вез, ткање, везење, низање бисера и шивење народних ношњи стављено на националну листу Нематеријалне културне баштине Мађарске, а косовски вез уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије као засебни културни елемент који у себи обједињује традиционални косовски вез и варијанту веза практиковану у градовима између два светска рата.