Светозар Пајић Дијак је рођен 1955. године у Новом Саду. Професионално се бавио маркетингом све до 1991. године, када се потпуно окреће свету уметности. Сталан је члан Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије, Београд (УЛУПУДС), са признатим статусом самосталног уметника. Добитник је бројних признања и награда; године 2014. је добио престижну награду за животно дело УЛУПУДС-а за целокупно стваралаштво, а године 2017. Повељу са златником „Капетан Миша Анастасијевић“.
Приликом боравка у манастиру Хиландар открива лепоту писане речи у староставним књигама и надахнуто креће са изучавањем средњевековне рукописане баштине српског народа која се налази у књижној ризници манастира. Задивљен лепотом о којој се мало говори а још мање зна, креће у тежак преписивачки подухват на начин старих преписивача (дијака). Тако настаје 47 најлепших почетних страница Четворојеванђеља. Следе преписи: Откровење Јованово, Карејски типик Светог Саве, Мали молитвеник...
„Стекавши потребну вештину рукописања и цртања илуминација“, Светозар Пајић Дијак се сам, без икакве новчане надокнаде или помоћи неке српске институције, упустио у животни подухват даноноћног калиграфског преписивања Мирослављевог јеванђеља - уврштеног од стране UNESCO-а у 12 најпепших рукописаних књига света. Набављао је посебно штављене коже-пергаменте, правио помагала најприближнија алату старих мајстора, писао гушчијим перима, баш онако како су некада, пре хиљаду година, радили калиграфи. Пајић Дијак је оставио по страни све друге послове, па чак и оне од којих породица живи. Монаси би рекли: „Кад добијеш призив да нешто угодно Небу урадиш, све друго се у страну ставља, чак и хлеб насушни од којег се живи..." ( речи покојног јеромонаха оца Галактиона из манастира Ковиљ).
Важно је напоменути да је Светозар Пајић Дијак стварао дела трајне вредности у највећим српским светињама, уз истовремене приказе манастира Фрушке Горе, манастира Хиландар и манастире Косова и Метохије. На гостопримство наших манастира Светозар је узвратио бројним монасима и монахињама несебично им преносећи своју уметничку преписивачку вештину.
Циљ стваралачког рада и свих напора Светозара Пајића Дијака је да прикаже свом народу сопствену културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних рукописа и минујатура.
Пајић се бави и примењеном уметношћу, стварајући предмете на које преноси калиграфске записе. Тако су настале прве српске монашке копче, знаци манастира...
Поред ових значајних циклуса настало је много индивидуалних калиграфских радова на српском, грчком, арапском, италијанском, руском...
За свој рад на калиграфском преписивању Јеванђеља добио је од бројних српских манастира Благодарнице, Захвалнице и Грамате:Кончул, Сопоћани, Зочиште, Свети Архангели, Ђурђеви Ступови, Пећка Патријаршија, Хиландар... Такође и од Министарства просвете Републике Србије, као и од свог Удружења УЛУПУДС-а.
На сајму АРТ-ЕКСПО у Новом Саду је за препис Мирослављевог јеванђеља добио прву награду „Захарије Орфелин“, за најлепшу књигу.
Светозар Пајић Дијак је од 1991. године до данас имао више од 50 самосталних изложби и више од 15 колективних изложби у земљи и иностранству. Све изложбе је радио уз благослов многих високих црквених веродостојника Српске православне цркве.
Презентација комплетног уметничког рада може се видети на интернет адреси: www.kaligrafija-srbija.com.
