Драган Бартула, неколико деценија присутан на ликовној сцени Шапца, представља се публици града у галерији Народног музеја, презентовањем последњих неколико циклуса из свог осебујног опуса. Свобухватност ликовне презентације аутентичног стваралачког израза, надахнутост епским наративима и сублимација различитих темата и ликовних садржаја, само су неки од општих постулата на којима уметник – градитељ оваплоћује свој домаштани универзум.

Четири циклуса настала у последњих неколико година (Конаци и коначишта, Ктитори и чувари, Записи, Бродови) јасно указују на развој одређеног архетипског мотива чији се одабрани сегменти појединачно разрађују у наредним етапама као носећи темати. Монаси, манастирска архитектура, симболика сликовног писма, цртеж крстоликог облика, симболи дуалне вредности, атмосфера византијског наслеђа, рељефне партије, бродолики облици, чине онтолошке карактеристике Бартулиног сликарства и његовог уметничког хабитуса.

Међу манастирским здањима најчешће препознајемо Хиландарско, очито најинспиративније уметнику који га је више пута и сам походио, поневши са тог божанског места осим спокоја и нови уметнички архетип. У Записима уметник уводи изнова архитектуру као доминантну, али ону у настајању, као да одаје свим овоземаљским и небеским градитељима посебан омаж и личну почаст. Комбинује широки али лазурни потез са скицама,исписује текстуалне партије, уноси симболе, тачкице и бојене мрље, лако и прозирно на монохромној површини гради, само на први поглед, недовршена здања личних реминисценција српског средњевековља.

Једно је сигурно, уметикова зналачка рука успева да отвори вратнице новог света у којем обитавају, осим молитве и спасења, векови традиције исписани језиком савремене ликовности примерене овом времену. Слојевито и садржајно сликарство Драгана Бартуле постаје део свеукупног српског културног хабитуса, а његов одијум наслеђу и духовности нашег народа није прошао незапажен. Уметнички опус Драгана Бартуле и допринос очувању традиције с правом је крунисан Вуковом наградом, часним и високим признањем које се додељује за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Србији и на свесрпском културном простору.