Шта су сурлаши?
Када се каже сурлаш, прва помисао је да je у питању данашњи афрички или азијски слон, евентуално мамут. Међутим, они су само потомци једне групе сисара чији су фосилни остаци део процеса који је трајао милионима година. Од релативно малих животиња еволуцијом су постали најкрупнији копнени сисари. Све до проналаска комплетних скелета, представа о овим животињама била је нејасна, а понекад и гротескна. Њихове лобање и крупне кости људи су доживљавали као делове киклопа или других митских бића. Захваљујући бројним фосилним остацима у природњачким збиркама широм света, данас знамо довољно да успешно реконструишемо њихов изглед.
Настанак сурлаша
Током палеогена (пре 65-23 милиона година) Арабијско полуострво и Африка били су спојени у један континент са тропском климом, изолован од остатка света океаном Тетисом, на коме су настали први сурлаши. Првобитне примитивне форме сурлаша биле су животиње величине свиње са кратком сурлом и благо увећаним секутићима. Каснији облици показују типичне особине савремених слонова, краће и компактније тело, краћу и вишу лобању и увећане друге горње секутиће – кљове. Почетком миоцена (пре око 23 милиона година) промене у грађи Земље и померање континената доводе до хладније климе, али и до миграције сурлаша из Африке у Азију и Европу. Тада су то биле веома крупне животиње са карактеристикама сличним данашњим слоновима. Временом је дошло до увећања њиховог тела, скраћивања вилица и смањења броја зуба. Бројне необичне врсте сурлаша разврстане су у више фамилија. Четири од њих су имале 14 представника током геолошке историје наших простора.
Особине сурлаша
Основна особина која карактерише ред сурлаша је сурла по којој су и добили име. Сурла је формирана од горње усне и носа, a користи се за дисање, хватање предмета и усисавање воде. Продужеци слични прстима на крају сурле су веома покретни и осетљиви. Друга карактеристика сурлаша су кљове. То су продужени секутићи који током еволуције показују велику варијабилност у дужини и анатомији.
Кика
Фосилни остаци мамута пронађеног у Кикинди 1996. године, у глинокопу Компаније “Тоза Марковић” на дубини од 21 метар, припадају прелазној врсти између степског слона и рунастог мамута. Пронађен скелет је готово комплетан, а по облику карлице сматра се да је у питању женка. Старост индивидуе је процењена на 64 године, а старост скелета на око пола милиона година. Скелет је пронађен на месту угинућа – in situ. Оригинални скелет Кике изложен је у Народном музеју Кикинда у Кикинди.
Вика
Маја 2009. године експлоатацијом угља у површинском копу рудника угља Термо-електране „Дрмно“, на отвореним геолошким профилима (дубине 27 метара) нађени су остаци скоро целокупног скелета овог мамута. Веома сложен процес конзервације in situ, урадили су стручњаци Природњачког музеја из Београда. Касније је скелет пребачен у покривени објекат археолошког налазишта Виминацијум, где је данас изложен за публику. Утврђено је да је овај горостас дужине преко 6 метара доживео дубоку старост од око 60 година. Анализе старости геолошких слојева у којима је фосил пронађен указују да је ово представник једне од првих форми мамута у овом делу Европе.
Стотине налаза зуба и осталих делова скелета мамута и других сурлаша на територији Србије и околних земаља, доказ су да су ове животиње у великом броју насељавале то подручје. Свакодневно се врше детаљна палеонтолошка истраживања на терену и у лабораторијама. Осим велике научне и музеолошке важности, сваки од налаза представља и занимљивост за широки аудиторијум. Изложба ће бити отворена до маја 2018. Године.
Радно време Галерије сваког дана 10.00-18.00 час (зимско време), понедељком затворено, четвртком улаз слободан у периоду 10- 12 сати. Доступно за особе са посебним потребама. Улазнице: породична улазница 200 дин., одрасли 100 дин., групе 80 дин. (за најављене групне посете обезбеђено стручно вођење кроз изложбу), пензионери 50 дин. Бесплатно за децу до 7 година, лица са посебним потребама и њихове пратиоце, као и студенте (уз индекс). Најава групних посета на телефон/ факс: 011/3284 317 или е-маилом: galerija@nhmbeo.rs
