поља визуелне културе и уметности, Анастас Јовановић представља изузетну личност српске културе 19. века. У оквирима српске уметности X19. века, он је остварио пионирску делатност у неколико области визуелног изражавања које припадају домену примењене уметности и дизајна. Поред фотографије и литографије, пионирски карактер има и његова делатност на изради нацрта за декоративне предмете намењене сакралној и профаној употреби. Најобимније колекције таквих нацрта данас се чувају у Музеју примењене уметности у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду. Овом приликом их, после пет деценија поново представљамо јавности као јединствену целину.

Нацрти су датовани у широки временски период Јовановићевог живота и рада у Бечу, од завршетка Академије 1846. године до повратка у Београд 1858. године и везују се за деловање његове уметничке радионице у овом граду. Сви нацрти изведени су у духу актуелних стилских концепција у аустријском и средњоевропском уметничком занатству средине 19. века. Мањи број нацрта рађен је у стилу класицизма, односно бидермајера, а преовлађују комбинације бидермајера и елемената другог рококоа, као и нацрти у стилу другог рококоа.

Иако предмети изведени по нацртима Анастаса Јовановића нису сачувани, њихова структура упућује на идентитет могућих поручилаца. Према начину обраде, примењеним стилским елементима и материјалу у коме је требало да буду израђени, предмети на Јовановићевим нацртима припадају истом типу луксузних објеката иностране провенијенције који су путем поруджбина и увоза стизали у Србију током 19. века. Када су у питању порекло и намена нацрта, могућим се чине две претпоставке. Прва је да су његови нацрти представљали решења за предмете који су се, према поруджбини, израђивали (или је требало да се израђују) у радионицама Јовановићевих сарадника – уметничких занатлија у Бечу. Друга претпоставка је да су нацрти настали с намером да послуже као илустрације за каталог радионице, било да су у питању цртежи готових предмета или нацрти за предмете који се могу израдити по наруджбини.

Јовановићеви нацрти имају блиске аналогије у предметима европског порекла из тога времена, сачуваним у музејским колекцијама у Србији и иностранству. У том контексту, на изложби ће бити приказани и сребрни артефакти европске провенијенције, из колекције Музеја примењене уметности у Београду. Као компаративни материјал, они илуструју стилске и формалне паралеле између предмета који су од средине и током друге половине 19. века из европских центара, а претежно из Аустријског царства, стизали у Кнежевину Србију и у рубне области царства, и оних које је дизајнирао Анастас Јовановић.

Било да су заиста реализовани или да је за то само постојала намера, нацрти Анастаса Јовановића за декоративне употребне предмете могу се сматрати првим и јединственим дизајнерским решењима у оквирима српске уметности 19. века. Познавање савремених уметничких и стилских тенденција Јовановић је путем своје уметничке делатности и као консултант или непосредни набављач сличних премета у Бечу преносио и у српску средину, утичући на формирање укуса и обликовање грађанске културе.