Дванаеста Ноћ истраживача заказана је за 29. септембар, од 17 до 22 часа. Под слоганом “Знање на први оглед” у Србији ће учествовати 11 градова, а савременим миграцијама бавиће се и престоница!
У Београду у Француском институту, Гете институту, Галерији науке и технике САНУ, Музеју Вука и Доситеја, Научном клубу Београд, Калемегдану (Савском шеталишту, Фонтани Борба и Летњој сцени) и по први пут у тржном центру Биг Фасхион, истраживачи ће на отвореном представити себе и своје идеје у новим, атрактивним и интерактивним програмима који су прилагођени свим узрастима и не захтевају предзнање.
У Француском институту, последњег петка у месецу, екипа из Друштва за неуронауке Србије разоткриће нераскидиву везу између културе, ума и мозга, кроз истраживање названо “културолошке неуронауке”. О биодиверзитету и разноврсност биљног и животињског света Србије говориће студенти са Биолошког факултета а све у циљу подизања свести свих нас о важности заштите и очувања, док ће они најхрабрији добити прилику да се у друштвеним играма надмећу са прекаљеним представницима науке, другарима из клуба љубитеља друштвених игара Астал. Да је сваки занат златан, показаће ђаци Основне школе “Свети Сава” из Пожаревца, који су припремили специјалну презентацију у којој ће приказати традиционалне и уметничке занате које су мигранти из афричких, карипских и азијских земаља донели у Европу, али и традиционалне европске занате који су се услед миграција становништва унутар Европе ширили из једне у друге европске земље. У ЕУРО ћошку сви заинтересовани посетиоци Ноћи истраживача сазнаће аутентичне научне и личне приче истраживача али и како је могуће уз помоћ Европске уније остварити научне снове.
Зашто је физика тако магнетно привлачна, сазнаће сви који се 29. септембра упуте ка Галерији науке и технике САНУ где ће бити представљено 18 експеримената из области оптике, светлости, магнетизма, електростатике, суперпроводности. Сви експерименти су безбедни и интерактивни, тако да мали научници могу слободно да се забављају и својим чулима, кроз игру, истражују различите феномене из области физике. Изложба “Наука кроз забаву” представља иницијативу Универзитета у Штутгарту и Института за физику Београд, коју заједно спроводе са Српском академијом науке и технике (САНУ) и Центром за промоцију науке (ЦПН).
Креирање слободног знања као и сакупљање поузданих информација које су доступне свима, теме су Вики ћошка које ће у 12. Ноћи истраживача бити лоцирано у Гете институту. Ту ће бити проглашени победници конкурса “Народи света” на Википедији на српском језику а нешто касније организован уређивачки маратон, где ће унапред пријављени учесници писати и допуњавати чланке о научницима, њиховим биографијама и научним открићима.
О гравитационим таласима, о којима се дуго слушало а који су коначно детектовани 2016. године причаће гошћа из Шпаније, докторка теоријске физике, Алициа Синтес у Научном клубу Центра за промоцију науке где ће сви присутни добити прилику да се виртуално прошетају чувеним центром за истраживање елементарних честица у околини Женеве, ЦЕРН-ом! Посета месту открића Хигсовог бозона и рођења wорлд wиде wеб-а, гарантује много добрих утисака.
О музици и играма које су Срби донели са собом када су населили Балкан говориће истраживачи са Факултета музичке уметности. Захваљујући Народном музеју у Музеј Вука и Доситеја у Ноћи истраживача стиже прича о Вуковим путовањима који је записивао заборављене приче гуслара и народног приповедања. Специјални гости Ноћи истраживача, Колумбо и Сервантес, повешће све заинтересоване посетиоце у фантастичну пустоловину. Колумбо ће вам приповедати о својим експедицијама којима је мењао свет, али и отворио пут трговини робљем из Африке и тиме довео до значајног мешања становништва док ће Сервантес испричати како је Шпанија допринела Европи и свету својим освајањима, а причаће сигурно и о најбољем роману икад написаном…
Раскринкавање заблуда као и стицање нових знања и вештина кроз квиз за велике и мале, биће организован на Калемегдану, и то Летњој сцени иза Галерије Природњачког музеја. Кроз серије питања, истраживачи ће заједно с посетиоцима обићи целу планету и испитати да ли нека од уврежених веровања имају научних основа или не.
Коме су очи довољно размакнуте, а коме нос није превелик ни премали, него таман, а уста сразмерна - откриће бивши и садашњи ученици XИИ београдске гимназије, у Локалном ћошету код Фонтане Борба, кроз апликацију која примењује вековима познат математички појам златног пресека на црте лица. ЕВО ћошак ове године организован је под покровитељством Европског друштва за еволуциону биологију (ЕСЕБ), и даје одговоре на „шкакљива” питања промене генетичког материјала кроз време, како се одиграва природна селекција, како у лабораторији, тако и у свакодневном животу на примеру отпорности бактерија.
На Савском шеталишту, екипа Шумарског факултета ће кроз интерактивну презентацију свим посетиоцима открити чари шумарства, шта је прави народни лек и која биљка иде за коју бољку. Шта заправо објашњава етнологија - наука о народима, зашто наивна уметност није нимало лака ни наивна, шта роботи значе за човечанство и коме свемир није фасцинантан само су неке од тема које ће истраживачи 29. септембра поделити са посетиоцима Ноћи истраживача.
Научни инкубатор је магично место где се од ученика са идејом стварају прави млади истраживачи. На прошлогодишњи конкурс за учешће у Научном инкубатору пријавио се велики број малишана који сањају научне снове, а пет одабраних пројеката је реализовано у мају текуће године у Истраживачкој станици Петница. Какве идеје су наши мали истраживачи имали, како су се снашли у улози истраживача, какве резултате су постигли и колико им је све то било забавно, питајте их и сами у Ноћи истраживача!
По први пут ће се у Ноћи истраживача о миграцијама причати у тржном центру. Зашто се ратовало у средњем веку, која је била улога тврђава и како су управо дешавања са бојних поља утицала на значајно померање и мешање различитих народа, како биљке путују и како причају, шта су суперпроводник, Мајснеров ефекат и где то возови левитирају сазнаће сви они који петак од 16 до 21х проведу у Биг Фасхион тржном центру! Мали кухињски експерименти специјално су припремљени за први додир с науком. За оне који жуде за адреналином, Друштво спелеолога припремило је интерактивну радионицу о томе како изгледа једна спелеолошка експедиција.
12. Европска Ноћи истраживача, одржаће се у више од 260 градова а ова манифестације има за циљ да пре свега младима, приближи посао истраживача и укаже на све начине на које храбри научници мењају свет на боље. У прошлогодишњој, јубиларној, десетој Ноћи истраживача учествовао је 1,1 милион грађана заједно са 18.000 истраживача у 280 градова Европе и света.
Координатор РеФоцуС пројеката Ноћи истраживача у Србији је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ са партнерима: Природно математичким факултетом из Ниша, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе из Крагујевца.
Ноћ истраживача финансирана је из програма „ХОРИЗОН 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска Кири.
Сви садржаји су бесплатни.
Видимо се у 29. септембра у Ноћи истраживача!