Изложба пружа сазнања о детињству и културном обрасцу какав је био познат традиционалној патријархалној војвођанској породици с краја 19. до друге половине 20. века. Будући да су приоритетан циљ брака била деца, открићемо које су се магијско-религијске радње практиковале за добијање здравог потомства, који је број деце био пожељан на овим просторима али и којим је све опасностима дете било изложено првих дана по рођењу. Посетилац ће моћи да види разлику у два основна типа колевки који се јављају на овим просторима, као и да схвати важност која је придавана овом делу кућног инвентара. Уједно, велика пажња била је посвећена и првим корацима па ће се на изложби наћи и дубак који датира из 1910. године. Када се први пут јављају и како су изгледала колица за бебе у првој половини 20. века, биће такође представљено на овој изложби.
На изложби ће се наћи и текстилни предмети који се односе на негу одојчета попут постељине, јастука и прекривача за колевку. Овом приликом биће изложени и први одевни предмети бебе – капица, бенкица и кошуљица. Касније, сваки прелаз детета из једног статуса у други обележаван је променом одеће. Тако су деца облачена једнако кад проходају, у дугу кошуљу, док са поласком у школу добијају дводелну одећу која симболично представља одраслу особу.
Један део изложбе биће посвећен играчкама и дечијим играма. Видећемо од којих су све материјала играчке прављене у руралним срединама, а где су играчке својој деци набављали имућнији. Направићемо разлику између играчака и игара за девојчице, односно за дечаке, будући да се кроз игру желело утицати на друштвено очекивано понашање деце. Тако су се кроз игру девојчице спремале за улогу мајке и домаћице, док су дечаци развијали различите врсте вештина које су очекиване од одраслог мушкарца као домаћина куће.
Изложбену поставку чине предмети и фотографије из збирки нашег Музеја. Међутим, како би слика о одрастању у традиционалној патријархалној породици била што потпунија, остварена је сарадња и са другим музејима у Војводини. Тако ће се на изложби наћи и предмети и фотографије из Музеја Војводине, Народног музеја Панчево и Градског музеја Вршац, као и фотографије из приватних породичних албума. Неке од фотографија из приватних албума набављене су добротом меленачког баштиника Ивана Боба Бошњака (породице Пауновић, Бошњак, Летић, Костић, Жељски-Арамбашић и Ракић).
Ауторке изложбе и њеног пратећег каталога су Бранка Бабић, кустос-етнолог и мр Рајка Грубић, музејски саветник.