Отварање изложбеВаљево пером картографа и путописаца“, са ауторским вођењем је у петак 04. августа у 19.30; галерија Музеја; изложба ће бити отворена до 18. августа. Ова изложба је први пут припремљена 2012. године (аутори Владимир Кривошејев и Зоран Мујбеговић), а за ову нову презентацију је допуњена елементима изложбе Заборављено Ваљево - први катастарски планови града (коаутор Мирослав Мијановић).
Посетиоци изложбе ће добити одговоре на питања:
- Када су настали први познати описи града?
- Где се простирало Ваљево?
- Да ли се и тада ширило на обе обале Колубаре?
- Који су први познати планови Ваљева?
- Када, како и зашто је Ваљево у кратком временском периоду прво сведено само на једну обалу Колубаре, а потом се поново проширило са обе стране реке?
- Како је изгледао први урбанистички план Ваљева који је поставио тенеље данашњег града?
- Како је Ваљево изгледало у тренутку када су градске улице по први пут добиле своја имена?
- Када је настао и како је изгледао први катастарски план Ваљева?
Предавање „Везе првог сталног управника Ваљевске болнице“ Јована Сибера и првог ваљевског апотекара Клаудија Прикелмајера и друге приче је у суботу у 19.15, плато испред Музеја, у случају кише у сталној поставци, у сали посвећеној развоју Ваљева на прелазу два века). Тоје прва јавна презентација резултата истраживања објављених недавно у нашем најугледнијем медицинском часопису Српски архив за целокупно лекарство, под насловом: Ваљевски лекар Јован Сибер и апотекар Клаудије Прикелмајер - историјска скица о улози досељеника из Славоније на развој здравства у Србији.
У кратком раздобљу током друге половине шездесетих година 19. века, у Ваљеву су основане три нове значајне институције: болница (1867), гимназија (1869) и апотека (1870). У почетном раду све три институције велику улогу су имали досељеници из Славоније: лекар Јован Сибер, апотекар Клаудије Прикелмајер и професор Ђуро Козарац.
Чланак има за циљ да разјасни међусобне везе ових личности, које су утицале на њихов долазак са територије Хабзбуршке монархије у Србију и Ваљево. Истовремено, у раду је додатна пажња посвећена и пореклу лекарске породице Сибер, чији је члан био Јован Сибер, и накнадном доласку у ваљевски крај других чланова исте породице, међу којима је био и његовог синовац др Стеван Сибер, отац каснијег санитетског генерала војске Краљевине Југославије др Ђорђа Сибера, али и Ема Сибер, супруга Ђуре Козарца.