Изложба „Србија, рат и плакат 1914-1918“, Прича о три плаката, три аутора и три кампањеза помоћ Србији трећи је део трилогије о плакатима у Великом рату, аутора Владимира Чеха. Тема ове треће изложбе су промотивне кампање"Помозите Србију ..."које су у време Првог светског рата водиле земље савезнице Француска, Велика Британија и САД.
Широј јавности нису познате ни историјске чињенице, ни организација и начинсакупљања помоћи, као ни аутори најуспешнијих плаката у овим кампањама. Три најзначајнија плаката из три савезничке земље урадили су Теофил Штајнлен за Француску, Малвина Хофман за САД и Сампсон Чернов за Велику Британију. Сво троје аутора били су веома везани за нашу земљу и радили су и друге радове инспирисани Србијом, цртеже и фотографије.
Када је реч о Теофилу Штајнлену, на изложби су приказане четири оригиналне литографије (отисци од пре 100 година) и седаманест реплика које у наслову имају термин „Србија“.Приказан је процес стварања плаката „Journeé Serbe“, од слике оригинала Штајнленовог уља које се чува у Лувру и чији је детаљ искористио за овај плакат.
У делу посвећеном Самсону Чернову приказани су његови мање познати радови, реплике колорисаних портрета познатих Срба тога доба. Потрете је, као и одређен број других мотива, сам Чернов радио уљем на платну, односно „колорисао“ на темељу својих црно-белих фотографија. Приказан је и „развојни пут“ његовог најпознатијег дела, симбола српске војске, портрета ратника знаног као „Око соколово“.
У делу посвећеном Малвини Хофман први пут ће јавно бити приказани њени цртежи које је урадила путујући са америчким Црвеним крстом по Србији 1919. године, као и историографски факти у вези са њеним активностима за помоћСрбији у Великом рату, пронађени у Getty институту у ЛА.
Приказан је и уметнички пут фотографије ратног српског репортера Милоја Игрутиновића која приказује умирућег српског војника на острву Видо, до примене његовог лика на Малвининомчувеном плакату „Serbia needs your Help“.
У другом делу изложбе скренута је пажња на француску, британску и америчку кампању са истим задатком: помоћСрбији у земљама од којих је једна имала позитивну (ФР), једна неутралну (САД), а једна (ВБ) негативну слику о Србији. Да ли се, шта и како променило у комуникацији са популацијом за ових 100 година?
Аутор изложбе је Владимир Чех, а организаториИнститут за историју оглашаванаја и Музеј примењене уметности.
Изложба “Плакати Милтона Глејзера из колекције МПУ“ састоји се од 25 плаката који су почетком ове календарске годинестигли из Њујорка у Музеј примењене уметности као лични поклон прослављеног америчког графичког дизајнера Милтона Глејзера. Плакати сунастали у периоду од 1966. до 2016. године, а све их је изабрао и потписао сам аутор. Музеју их је уручио, на посебној свечаности приређеној за ту прилику, Мирко Илић, светски познати дизајнер и близак Глејзеров пријатељ.
Милтон Глејзер (1929), реномирани амерички дизајнер, један је од оснивача студија графичког дизајна „The Push Pin“ (1954) и часописа New York (1968). Међу плакатима које је поклонио Музеју нашао се и плакат за путујућу изложбу The Push Pin Style – Амерички графички дизајн, која је била одржана у Музеју примењене уметности 1971. године.Поред овог плаката, Глејзер је поклонио и промотивни плакат за часопис New York из 1967. године. Познат је и као ауторзаштитног знака Њујорка „И Лове НY“ (1976). Након терористичких напада 2001. године, Глејзер је направио и плакат са натписом „I Love NY“, уз додатни текст „More Than Ever“. Једини је добитник награде Национална медаља уметности (National Medal of the Ars) међу графичким дизајнерима (2009).
Обе изложбе ” Србија, рат и плакат 1914-1918“ и Плакати Милтона Глејзера из колекције МПУ“, трајаће и током манифестације „Музеји Србије десет дана од 10 до 10“, од 11-20. маја 2017. године, што подразумева бесплатан улаз и продужено радно време Музеја до десет сати увече.
