Изложбе се реализују у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата, а уз подршку и покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије.
Мултимедијална интерактивна изложба „Србија 1915–1916”, аутора др Душице Бојић и музејског саветника Небојше Дамњановића, настоји да, кроз до сада неизлагану архивску грађу, артефакте и фотографије што потпуније прикаже страдање и значај овог периода српске историје.
Изложба приказује догађања током 1915. и 1916. године, када се Србија, након великих победа на Церу, Дрини и Колубари 1914. године суочила са великом епидемијом тифуса, дипломатским притисцима савезника да се одрекне ратног циља и новим ударом бројно и технички надмоћнијег непријатеља.
Пружајући херојски отпор, посебно у одбрани Београда, војска се, праћена великим бројем цивила по одлуци Владе и Врховне команде, под најтежим зимским условима уз изузетно велике губитке повлачила преко Црне Горе и Албаније ка Јадранском мору, где су их, на захтев руског цара, чекали савезнички бродови спремни за евакуацију на грчко острво Крф, али и бројне земље Европе и Африке.
Крф је тако почетком 1916. године постао уточиште у коме је наставио да ради српски државни апарат и место за опоравак и реорганизацију војске и цивила, али и највећа гробница за хиљаде болесних, исцрпљених и рањених, због чега су мало острво Видо поред Крфа и морске дубине у његовој близини у народу названи „острвом смрти” и „плавом гробницом”. Већ исте 1916. године опорављена српска војска одлази са Крфа и заузима своје место на Солунском фронту. Фронту са кога је извојевана победа у Великом рату, а Србија постала једна од најзначајнијих земаља победница.
Интерактивне инсталације које су део поставке на савремен начин приближавају страдање и херојство српске војске и народа у одбрани од Централних сила.Реализацију изложбе „Србија 1915–1916” су материјалима из својих фондова помогли Војни музеј, Музеј науке и технике и Народни музеј у Чачку.
Изложбу „Србија 1915–1916” употпуњује гостујућа изложба „Француско-српска болница у Седесу, Солун”, аутора археолога Музеја византијске културе др Анастасиоса Антонараса и др Јоаниса Моцианоса, која обухвата богат фотографски и видео материјал допуњен оригиналним артефактима Историјског музеја Србије.
Поставка представља сагледавање и приказ Великог рата на Солунском фронту из угла обичног човека, а инспирисана је открићем извесног броја предмета пронађених у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, који су били део опреме француске пољске војне болнице из 1916., формиране делом и од пољске болнице Моравске дивизије.
Пронађени материјални докази о болничкој нези војника у великој мери су и данас неистражени, али фотографска документација француске Источне армије недвосмислено указује на њихову повезаност са пољском војном болницом и даје значајне информације о справљању и чувању лекова, о чему сведоче и нађене стаклене посуде.
Иако се углавном односе на лечење рањеника, археолошки налази из Терми указују и на кључне промене које је доживео Солун као резултат боравка више хиљада војника и представника цивилних и санитетских мисија. Долазак савезника и формирање бројних војних логора за потребе Енглеза, Француза и Срба у мочварним пределима око Солуна био је узрок неминовних промена у свакодневном животу, навикама, обичајима, забави и уопште у изгледу овог мултиетничког града о чему сведоче и разгледнице из тога времена,штампане за потребе војске у хиљадама примерака.
Дизајн поставки су осмислили Растко Шурдић и Ива Јотић Лубура, док су дизајн интерактивних инсталација на изложби „Србија 1915–1916” креирали Марко Тодоровић и Марко Савић, креатори инсталација и на претходним пројектима Историјског музеја Србије (изложбе „Србија 1914” и „Пупин од физичке ка духовној стварности”, као и нова поставка у Српској кући на Крфу).
Изложба „Србија 1915–1916” је отворена до септембра, док ће гостујућа изложба „Француско-српска болница у Седесу, Солун” трајати до марта 2017. године, а сви заинтересовани могу да их посете већ од петка 23. децембра.
Стручна вођења кроз изложбе за индивидуалне посетиоце организују се суботом од 13.00 и средом од 17.00 часова (музејски саветник и коаутор изложбе Небојша Дамњановић). Групне посете је неопходно заказати на телефон 3287-242.