Изложбена поставка ауторке Снежане Лазић, настала је на основу докумената из фондова и легата Историјског архива Београда, и обухвата све видове туризма које осветљава архивска грађа, почевши од општих ресурса за туристички развој Београда, развоја путне инфраструктуре, преко посетилаца Београда, туристичке пропаганде, интензивног развоја манифестационог и културног туризма, па до Београђана као путника.

Туризмом су се систематски бавили државни и општински органи власти, великани српске књижевности, удружења грађана и појединци. Отварањем Уметничког павиљона Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић” (1928) и Музеја кнеза Павла (1936) долази до процвата културног туризма. Као престоница Краљевине Југославије, Београд постаје незаобилазна дестинација привредника, нарочито након отварања Београдског сајма (1937). Развој туризма створио је потребу за већим бројем школованих угоститељских радника па се у Београду отвара Виша угоститељска школа (1938) која је, по писању савременика, била прва школа ове врсте на Балкану.

Према подацима, уочи Другог светског рата Београд бележи више посетилаца од тада највећих туристичких центара Краљевине Југославије – Дубровника и Бледа. Београд прима све више туриста, али и Београђани путују. Развија се спортски туризам, откривају се туристички и здравствено-рекреативни потенцијали српских бања и планина. Имућнији сталеж летује на Јадрану и путује авионом или сопственим аутомобилом. Истовремено се развија и непрофитни, омладински туризам, па и школска популација путује у морска или планинска омладинска одмаралишта. О туризму се пуно пише, било у радовима теоријског и научног карактера или у форми путописа.

Изложба Туризам у Београду између два светска рата реализована је уз подршку Туристичке организације Београда и Секретаријата за културу Града Београда.

Аутор изложбе на Савском шеталишту, парк Калемегдан, је Снежана Лазић, виши архивиста, сарадник на изложби Јелена Митровић Коцев, архивиста.