Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице, разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.

Репрезентативани избор накита из античког периода, израђен од злата, сребра, драгог и полудрагог камена, стаклене пасте и других скупоцених материјала појавиће се после много година пред очима јавности.

Археолошки материјал, откривен на простору данашњег Београда и у његовој широј околини, сведочи о изузетном развоју појединих грана занатства и уметности, као и о великом промету робе који је условио процват трговине у Сингидунуму. Разноврсност сировина и форми ових предмета, за истраживаче су увек представљали додатни изазов, пре свега због симболичног значења које овакав накит и поједине његове врсте носе у себи.

Злато у античком свету било је не само метафора о бесмртности богова већ је као најскупоценији метал био градација богатства, моћи и друштвеног статуса власника не само накита већ и других предмета израђених од њега. Стога се златни накит третира као специфични облик духовне и материјалне културе сваког народа те он није само модни већ је и сталешки, породични, култни или војни симбол. (Др Славица Крунић и Милорад Игњатовић)

Изложбу „Благо Сингидунума – Из Збирке за антику Музеја града Београда“ може се погледати до 15. јануара 2017. године.