Карактеристична је и по рупицама на темену, рукама и куковима, лице је птичјег изгледа, а одећа је представљена канелурама, полукружним урезима, који се данас користе у архитектури, да би се визуелно истакла вертикалност.

Сувенири са ликом фигурине Дивостинке су изложени и доступни купцима у Туристичком информативном центру, на платоу некадашње Робне куће.

Према подацима из Крагујевачког лексикона, фигурине су у Дивостину пронађене сасвим случајно, 1958. године, на простору између сеоске школе, цркве и задруге, када је откривено 7 антропоморфних теракота из двеју културних група насталих у периоду старијег, средњег и млађег неолита. Културни слој је дебљине до 2 метра и садржи остатке старчевачке и позне винчанске културе. Истраживања су почела 1967. године, под руководствомзнаменитог Крагујевчанина, академика Драгослава Срејовића, крагујевачког археолога Миленка Богдановића и америчког партнера изПитсбурга, Алана Мекферона.

Укупно истражена површина је 2.200 м², а најбоље очувани део овог археолошког налазишта је насеље винчанске културе, са 23 откривене куће које имају већи број одаја, а у једној од њих је откривено и кућно светилиште. Пронађен је и богат пратећи археолошки материјал: антропоморфна и зооморфна пластика – са облицима људи или животиња; оруђе и оружје, камени и коштани предмети, цели судови, као и хиљаде фрагмената керамике. У каснијем периоду (1975/76), откривен је и један скелет који припада протостарчевачкој фази, а обрадила га је археолог Zs. Kiss-Zoffmann и сврстала у групу кромањонских бића са појединим медитеранским одликама.

Због значаја откривеног материјала, Праисторијско насеље у Дивостину је утврђено 18. марта 1969. године за Споменик културе, решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу.

У суботу, 08. октобра ове године, навршило се 85 година од рођења, а 29. новембра навршава се и 20 година од смрти једног од најзнаменитијих Крагујевчана, академика професора доктора Драгослава Срејовића, познатог по значајним археолошким открићима, каријери академика и професора, али и по духовној ширини, образовању и култури.

Основну школу и Гимназију завршио је у Крагујевцу, а дипломирао и докторирао на београдском Филозофском факултету, на археолошкој групи. Руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству, а најпознатија археолошка налазишта која је открио, и чијим је ископавањем и истраживањем руководио су: Лепенски вир, Дивостин, Гамзиград, Дукља, Сребреница... Био је и у Одбору за истраживање налазишта Бело Брдо у Винчи. У години његове смрти основана је ФондацијаДрагослав Срејовић, за капиталне научне и уметничке пројекте.

На конференцији за новинаре, на којој је представљена Дивостинка, говорили су Ненад Ђорђевић, директор Народног музеја у Крагујевцу, С. Станишић из Креатаивног тима Културног парка „Ковионица“ и Снежана Милисављевић, директорка ГТО „Крагујевац“.