Суштински, сами споменици делују вечно тек уз живот који тече крај њих и који је привремен. Разлог снимања људи уз храмове био је у представи обичаја, најчешће прославе црквене славе, када би се сви оденули у „недељно рухо“, показујући тако различите врсте сеоског, грађанског и комбинованог одела.

Цркве и манастири су на тај начин претрајавали кроз време као жиже окупљања становништва. У избору фотографских сведочанстава Етнографског музеја представили смо она која граде повесницу од најстаријих храмова преко готово свих средњовековних, до појединачних познијих храмова, па све до данашњег времена. Заједничка одлика им је непрекинут живот, на којима блесне детаљ, попут домаћих говеда, буша, магарета, државног службеног возила, сада олдтајмера, ситница на ношњи, попут веза на кошуљи, сата на ланцу или одликовања.

Изложбу ће 20. августа отворитиакадемик Љубомир Максимовић,директор Византолошког института и потпредседник САНУ. Аутори изложбе су мр Бојан Поповић, виши кустос (Народни музеј - Галерија фресака) и Јелена Савић, виши кустос (Етнографски музеј у Београду).