Настало у осмој деценији 12. века Јеванђеље је исписано је на 181 листу пергамента. Према запису на крају рукописа, зна се да је његову израду поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање вероватно за своју задужбину, епископску цркву Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму. Дијак Глигорије је остао потписан као једна од личности ангажованих у улози писара или илуминатора.

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани ћирилски рукпоис на старословенском језику. По свом садржају је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом.

Од јуна 2005. године, Мирослављево јеванђеље је уписано на УНЕСКО-ву листу Памћење света (Memory of the World).

Изложба Свет српске рукописне књиге организује се поводом одржавања 23. међународног конгреса византијских студијау Београдуод 22. до 27. августа,под називом Византија свет промена. Захваљујући овом конгресу велики број светских стручњака ће посетити Београд, где ће поред могућности да са колегама представе размене најновија научна сазнања, бити у прилици да се упознају са изузетним примерима византијске и српске средњовековне уметности.