„Сеоско и градско, женско и мушко – универзално“

У среду 13. јула 2016. године у 19 часова биће отворена изложба „Сеоско и градско, женско и мушко – универзално“, прегаче о кецеље из збирки Етнографског музеја. Аутори изложбе су Светлана Митровић, кустос у Етнографском музеју и Иван Станић, кустос у Музеју науке и технике. Изложбу ће отворити Весна Душковић, музејски саветник у Етнографском музеју у Београду.

У Етнографском музеју у Београду чувају се прегаче, које чине део сеоске ношње, и кецеље које су део градске ношње.
Реч прегача потиче од прасловенске речи прег, што значи везивати. Прегача припада свакодневном инвентару женске ношње. То је четвороугаони кројени комад израђен од црне вуне, црног атласа или плиша, украшен везом памучним или вуненим концем, златном или сребрном нити; везује се око струка. Заштитни је део одеће и покрива спољни део гардеробе. Рађен је како у домаћој радиности тако и код терзија. Жена је прегачу носила током целога живота и није се појављивала без ње. Девојчице су прегаче носе преко кошуље ради заштите одеће, али и ради топлоте. У Мачви би свекрва, на други дан свадбе, опасавала невести прегачу која је од тог момента представљала њен брачни стаусни симбол. Прегаче излазе из употребе средином 20. века.
Термин кецеља потиче из мађарског језика (мађ. kocoy) и почиње да се користи у градским срединама у Србији од друге половини 19. века, с формирањем грађанске породице и с појавом послуге. Eнглески назив за кецељу – apron води порекло од старофранцуског израза naperon, што у савременом француском означава мали стољњак. Кецеља је одевни предмет који се носи на предњем делу тела. Њена улога је практична, декоративна или ритуална, а указује и на друштвени положај носиоца. Кецеље су израђиване од памука, муслина, лана, платна, коже (ковачи), гуме, а неке и с додатком олова (рендгенски техничар). Везују се око струка. Постоје два типа кецеља – оне мање, које се протежу од струка до средине бутине или мало дуже, и оне веће које покривају и горњи део тела (попут комбинезона). Велика кецеља има траку око врата (најраспрострањенији систем везивања), или траке које иду преко рамена и укрштају се на леђима и спајају с појасом.

Кецеље кроз историју

У уметничким представама древних народа танка је линија између кецеље и парчета тканине које се обмотава око кукова. У античкој Грчкој, на острву Криту, богиња плодности је приказана с кецељом, а кецељу су носили и асирски свештеници. Оне које су припадале египатским фараонима биле су украшене драгуљима. У Европи, у средњем веку, највише су их носиле домаћице, трговци, занатлије и црквена лица. Енглески бербери су, на пример, носили кецеље на коцкице, док су кецеље каменорезаца биле беле боје како би се на њима што мање видела бела прашина која се стварала приликом обраде камена. Обућари су носили црне хаљине као заштиту од црног воска који су користили у раду. Месари су носили плаве пруге, батлери зелене. Плаве кецеље су обично носиле ткаље, праље и баштовани. Од 16. века кецеље су прихваћене и као модни детаљ и богато се украшавају. Популарност ношења кецеље се током година повећавала и смањивала, зависно од модних трендова.
Иако је кецеља била популарна међу домаћицама, тек касних четрдесетих година 20. века постаје икона америчких, а касније и наших домаћица, симбол породичне идиле. На масовно произведене кецеље тог времена штампају се мотиви из кухиње: шерпе и лонци, кашике, тостери, и остали кухињски предмети. Касних шездесетих жена домаћица излази из моде и уступа место модерној жени која време углавном проводи ван куће. Кецеље постају симбол прошлих времена и носе их углавном старије жене.
Кецеље велики модни повратак доживљавају осамдесетих година 20. века захваљујући популарним ТВ емисијама посвећеним кувању. Кување квалитетних јела у кућним условима постаје популарно, а кецеље, због своје практичности, постају неизбежне. Данас кецеље у кухињи носе и жене и мушкарци, током кувања и прања посуђа, за послове које су у прошлости углавном обављале жене.
Прегача или кецеља је сачувала своју првобитну заштитну функцију, и подједнако је користе оба пола (месари, келнери/це, бербери, собари/це, продавачи/це и сл). Савремене кецеље красе различити натписи и дизајн, а најчешће садрже само лого одређене фирме.

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије