У понедељак 27. јуна 2016. године у Галерији науке и технике САНУ (Ђуре Јакшића бр. 2) у 18.00 часова отворена je изложба „Српске палате у Трсту“. Аутор изложбе је историчарка уметности Гордана Гордић.

Изложба „Српске палате у Трсту“ обухвата28 панела са текстовима историчарке уметности Гордане Гордићи фотографијама најлепших и највреднијих српских палата у Трсту. Српски трговци и пословни људи, посебно породице као што су Куртовићи, Гопчевићи, Шкуљевићи и друге, које су се од средине 18. или прве половине 19. века населиле у Трсту, задужили су овај град велелепним грађевинама.

Зачетак развоја савременог Трста пада у доба владавине Хабсбуршког цара Карла VI који почетком 18. века проглашава Трст за слободну луку, и тада почиње досељавање помораца, трговаца и занатлија из различитих крајева, међу којима је био и известан број Срба. Повељом Марије Терезије Србима у Трсту је одобрено да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу. Крајем 18. века ове установе у Трсту постају један од културних центара у којима се окупљају истакнути ствараоци, међу којима су и Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Петар Петровић Његош, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Матија Бан, Јосиф Рајачић, Михаило Обреновић и многи други.

Јово Куртовић, један од оснивача Српске заједнице, гради своју палату 1788. године на тргу Понте Росо, уз Велики канал и цркву Светог Спиридона. Православна црква Светог Спиридона је била стециште и услов опстанка заједнице која је обележила историју савременог града. У близини Великог канала, који је окосница новонастајуће Терезијанске четврти, своје куће граде и остали успешни трговци из заједнице. Током прве половине 19. века, у Ђузепинској четврти, која се формирауз риву, настањују се и породице Вучетић, Ивановић, Поповић, Цвијетовић, Бајовић, Ковачевић, Шкуљевић и многе друге. Палате чију су изградњу наручивали имућни Срби, као и палате које су они куповали, пројектовали су најреномиранији архитекти ондашњег Трста.