У сусрет Дану биодиверзитета, Завод за заштиту природе Србије организује догађај у циљу указивања на значај сарадње у заштити ретких и угрожених врста, као и примену Конвенције о међународној трговини ретким и угроженим врстама (CITES Конвенција), у суботу 21. маја, са почетком у 20:00 часова у Београду (Клуб Кенозоик, Цетињска 15а).
Овим поводом биће отворена изложба фотографија „Anima mundi“, аутора Миливоја Крвавца, са мотивима најугроженијих врста и станишта светских центара биодиверзитета, и премијерно приказан докуметарни филм „Свет у нестајању“ (режија: Марта Кадзиела). Филм је сниман у Шри Ланки током 2015-2016. године као део међународне иницијативе у сузбијању илегалне трговине дивљим врстама, у којој је испред Србије учествовао експерт Завода Миливоје Крвавац.
Уједињене нације су прогласиле 22. мај за Светски дан биодиверзитета у циљу ширења свести јавности о значају очувања и заштите света природе. Свест о значају заштите природе код становника наше земље последњих година значајно се мења у контексту препознавања квалитета и очуваности природе као показатеља и стандарда здраве животне средине. Свест о значају заштите природе, међутим, не прати довољно и познавање, односно, знање о карактеристикама, значају и вредностима, као ни познавање начина и метода очувања и одрживог развоја биодиверзитета.
Организацијом догађаја поводом обележавања Дана биодиверзитета желимо да представимо угроженост врста илегалном трговином на глобалном нивоу,каои значај међународне сарадње у примени CITES Конвенција ради сузбијања ових активности. Конвенција регулише међународнипромет и трговину преко 35.000 угрожених врста врста биљака и животиња, укључујући њихове делове и деривате. Овај међународни уговор су ратификовале 182 државе. Република Србија ратификовала је CITES конвенцију 2001. gодине.
О биодиверзитету Србије
Србија је по разноврсности биодиверзитета богата земља, што поткрепљује чињеница да представља један од 158 центара светског биодиверзитета, и да на простору који заузима свега 0,82% европског континента живи 18,6% васкуларне европске флоре. У фауни кичмењака предњаче птице, са заступљеношћу од 66%. Присуство великог броја различитих типова станишта, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света. Управо ова разноврсност омогућила је да по природним карактеристикама Србија буде Европа у малом, са екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа.
У циљу очувања биодиверзитета и заштите ретких врста у Србији су под заштитом 2633 дивље врсте биљака, животиња и гљива. Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно чине 6,53% територије Србије. Сходно својим надлежностима стручне установе у заштити природе, основне тенденције и правци заштите природе и животне средине у раду Завода су очување ресурса (земља, вода, ваздух и шума), као и очување врста и станишта кроз јачање еколошке мреже Србије и успостављање европске еколошке мреже Natura 2000. Завод за заштиу природе Србије свој програм рада оствариваће подједнако у оба ова сегмента. Овакав приступ омогућава заштиту основних елемената природе, чије је очување у изворном облику један од приоритетних задатака у борби против последица глобалних климатских промена.
