Изложба прати улогу графичког дизајна у креирању и ширењу главних обележја и постулата југословенске државе, фокусирајући се на најважније мотиве уткане у бренд нове државе, кроз осам изложбених целина: државни симболи, култ Јосипа Броза Тита, револуција и НОБ, култ радника, у служби народа, индустријализација, модернизација и благостање.
На поставци ће бити изложено преко 250 плаката из збирки Музеја историје Југославије, Музеја за умјетност и обрт из Загреба, Музеја за архитектуру и дизајн из Љубљане и Музеја савремене уметности из Београда, као и из приватних колекција. Изложба обухвата и преко 200 публикација из Народне библиотеке Србије, 100 поштанских марака из фонда Музеја историје Југославије, преко 80 кутија шибица из фонда Музеја за умјетност и обрт и 300 заштитних знакова радних организација из фонда Музеја примењене уметности и приватних колекција.
Одабиром графичког материјала документован је развој кључних службених и неслужбених државних симбола: од заставе тробојке и грба, преко звезде, српа и чекића до култа Титове личности и незаобилазне црвене боје, али и односа дизајнера и тадашњег друштва наспрам онога што они заступају и представљају.
Наслов изложбе инспирисан је књигом Дизајн за стварни свијет Виктора Папанека, изузетно значајног аустријско-америчког теоретичара дизајна, који је седамдесетих и осамдесетих година извршио снажан утицај на генерације младих дизајнера у Југославији. Термин дизајн за стварни свет подразумева дизајнерску праксу којом се проналазе решења за стварне проблеме заједнице и тиме заузима активистичка позиција према професији.
Стварање нове државе претпостављало је стварање нових вредности, испричаних кроз нове идеолошке парадигме сублиминиране у свима разумљивим симболима. Након мрачног искуства Другог светског рата, дизајнери и архитекте, редом револуционари и антифашисти, учествовали су у креирању новог друштва са дубоким уверењем да ће својим професионалним деловањем допринети промени света набоље.
Изложбом доминира плакат, како због своје величине и визуелне снаге, тако и због важности коју је имао као општеприхваћено средство масовног преношења порука у тадашњем друштву. У настојању да приближи искуство присуства графичког дизајна у свакодневици социјалистичког човека, изложба посеже за свеприсутним графичким формама попут новчаница, поштанских марака, кутија шибица, пословних честитки, календара, фабричких каталога и компанијских логотипа.
Посетиоци ће имати прилику да премијерно погледају и седам интервјуа са значајним учесницима југословенске дизајнерске сцене, снимљених у Београду и Загребу.
Посебан сегмент изложбе чине радови студената Високе школе ликовних и примењених уметности струковних студија у Београду, који показују однос младе генерације дизајнера према улози дизајна у друштву данас.
Изложба ће бити отворена од 29. децембра 2015. до 29. маја 2016. године.
