Археолошка ископавања северног дела комплекса царске палате у римском Сирмијуму (локалитет 85), која спроводи Археолошки институт из Београда у сарадњи са Музејом Срема из Сремске Митровице, почела су 2002. године. Фрагменти обрађеног порфира, камена изузетне чврстине и пурпурне боје, који је експлоатисан само у Египту, регистровани су већ 2004. и 2005. године, да би 2012. са налазом делова мушке главе, постало јасно да је реч о порфирној скулптури или фигуралној композицији. Целина је заокружена археолошким ископавањима 2015. године, када су јасно дефинисани делови фигуралне композиције.
Посетиоци Галерије фресака Народног музеја у Београду моћи ће да виде три фрагментоване људске главе, два попрсја, делове скулптуре и фрагменте архитектонског склопа. Од порфира су израђиване скулптуре владара, будући да је тај камен својом чврстином и бојом одражавао империјалну идеју касне антике о моћи и слози тетратха, четворице владара Римског царства. Имајући то у виду, претпоставља се да би експонати ове изложбе могли бити делови монументалне композиције са представама Диоклецијана или Галерија како тријумфују над побуњеним Египћанима, као и Констанција II, сина Константина Великог, који је у Сирмијуму два пута прославио своју победу над Сарматима. Монументална царска биста на глобу је најимпресивнији налаз, за кога не постоје директне аналогије међу скулпторским остварењима од порфира, нађеним на територији целог Римског царства.
Порфирне скулптуре су биле постављене на конзоле или у нише једног кружног објекта,где су откривене и базе четири моћна стуба. Ову грађевину, као и фигуре од порфира, уништили су хришћани, будући да су порфирне скулптуре повезивали са представама својих прогонитеља, посебно Диоклецијана и Галерија.
Фигурална композиција од порфира из Сирмијума представља јединствено скулпторско остварење у светским размерама. Уједно, она је сведочанство о изузетном значају Сирмијума током периода касне антике.
Реч је о уметничким делима специфичног стила израде. То су јединствена остварења, чија анализа покреће низ питања, археолошке, историјске и уметничке природе, подесћејући да се о прошлости територије данашње Србије може још много тога открити.
На свечаном отварању ће говорити мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја у Београду, др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, а изложбу ће отворити др Милоје Васић, некадашњи директор Археолошког института у Београду и врстан познавалац археолошко-историјске слике римског Сирмијума. Напослетку ће аутор изложбе, научни саветник др Ивана Поповић, провести присутне кроз поставку уз ауторско тумачење.
